Недостатак љекара у појединим домовима здравља све је израженији, због чега руководиоци ових установа предлажу системска рјешења којима би се обезбиједило да млади доктори најприје проведу годину до двије у примарној здравственој заштити, а тек потом одлазе на специјализације.
Проблем одлива љекара из домова здравља, тврде, није од јуче. Упркос измјенама закона којима је продужен радни вијек љекарима до 68 година живота, број породичних доктора и даље опада. Домови здравља упозоравају да би, уколико се не обезбиједе системска рјешења, ускоро могло доћи до озбиљног угрожавања примарне здравствене заштите. Дом здравља Приједор упутио је надлежним институцијама у Српској иницијативу за измјене Правилника о плану и програму специјализација и субспецијализација на начин да један од услова за учешће на конкурсу, осим из области породичне медицине, буде доказ о минималном радном стажу на примарном нивоу од 12 мјесеци или 24 мјесеца.
Директор ове здравствене установе Милош Марјановић навео је да могућност да љекари непосредно након завршеног факултета и запослења, без обзира на дужину радног стажа, конкуришу за специјализације утиче на недостатак љекарског кадра у здравственим установама примарног нивоа.
- Доктори медицине, најчешће након само неколико мјесеци рада у примарном нивоу, напуштају установу и одлазе на специјализацију у установе секундарног и терцијарног нивоа, при чему се не доводи у питање само организовање рада у установи, већ се обесмишљава пројекат породичне медицине, јер између понуђених специјализација из других грана медицине, доктори не размишљају о избору специјализације из породичне медицине - рекао је Марјановић.
Он је нагласио да је неопходно наћи системска рјешења за превазилажење овог актуелног проблема, јер је у супротном реално очекивати наставак тренда смањивања броја породичних љекара, као и љекара других специјалности у домовима здравља.
- Сама чињеница је да су у посљедње четири године у Дому здравља Приједор само два доктора прихватила да иду на специјализацију из породичне медицине доста је ружан податак за ову проблематику - истакао је Марјановић, подсјетивши да је ова установа лани иницирала и да се мањак љекарског кадра на свим нивоима здравствене заштите превазиђе измјенама Закона о здравственој заштити, на начин да се омогући ангажовање доктора медицине, корисника старосне пензије по основу уговора о раду или уговора о дјелу.
Директорица Дома здравља у Бијељини Данијела Ђукин рекла је за "Глас" да млади љекари, након завршетка факултета, најприје морају да стекну основна знања и вјештине у пракси, како би сами постали свјесни шта желе да раде и коју специјализацију да одаберу.
- Није добро да одмах прихвате оно што им се понуди, али не треба ни пуно да чекају, јер онда долазимо у ситуацију да љекари уђу у четврту деценију живота, а да још чекају специјализацију. Када неко са 50 и кусур година тек заврши специјализацију, поставља се питање шта установа може да добије од њега. Зато сматрам да на усавршавање треба слати младе људе, али не одмах по завршетку факултета, већ након што стекну мало искуства - истакла је Ђукин.
Предсједник Актива директора домова здравља РС Владимир Марковић каже да иницијатива о увођењу обавезног рада младих љекара у домовима здравља има подршку већине директора.
- То је добар приједлог који би у великој мјери олакшао рад ових установа, посебно у руралним срединама, гдје је још теже доћи до квалитетних љекара. И посљедња измјена закона, којом је помјерена старосна граница за одлазак у пензију, дјелимично је ублажила проблем, али ова иницијатива би на дужи рок могла да уреди ситуацију. На тај начин би млади доктори имали обавезу да свој први радни ангажман остваре у дому здравља, а тек након тога да одлучују о одласку на секундарни или терцијарни ниво. Сигуран сам да би овај модел помогао у значајној мјери - нагласио је Марковић.
Стимулација
Предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак каже да очигледно и даље постоји дисбаланс између броја љекара који одлазе у пензију и недовољне продукције нових доктора медицине.
- Тај баланс мора се исправити већ на нивоу медицинских факултета. Једна од првих мјера требало би да буде стимулација специјализантима, по моделу Словеније, која даје по 1.000 евра. Када би млади људи могли сигурно рачунати на додатна средства, ми бисмо их лакше заинтересовали за породичну медицину. У Словенији је такав приступ већ дао резултате и значајно повећао број оних који бирају ову специјализацију - нагласио је Купрешак.
