Биће боље кад сви оду,

кад нестане граје, масе.

Замислите ту ”слободу”,

свак’ се бори само за се’.

Одлазе нам људи, хрле,

свако тражи себи спаса,

Нека иду нек се траже,

критична смо били маса.

Статистика сада блиста,

Сијају  се извештаји.

Земља неће бити иста,

шта ће рећи нараштаји?

Поколења нека суде,

свако за се одговара,

Па шта буде нека буде,

љубав бољи живот ствара.

Биће боље кад сви оду,

Иронично сада звучи,

Трпљењу се учит’ треба,

Свако своје муке мучи.

Жалим што нам људи иду,

За останак треба воље,

Ни одлазак није сјајан,

– Биће боље, биће боље…

За останак имам дара,

имам наду и стрпљење,

Биће среће, више пара,

ми смо срећно поколење!

 Аутор: Дејан Спасојевић