Није грумен земље дала,

Уа Србију ратовала

Метохију и Косово,

Срце, душу србиново.

Љубенић је много кошта,

Непомична Љиља оста.

Једно село поред Пећи,

Вјечно оста не мослећи.

Оставила сирочиће,

Мислили су мајка доће.

Она није дошла више,

НАТО фашисти је усмртише!

Мис државе Љиљана је,

Образована пуна славе.

Херојскога она кова,

Љепотица баш из снова.

Под шљемом је ратовала,

И опет је главу дала.

Четири зрна испалише,

Хероину усмртише.

Остали су у сузама,

Није дошла више мама.

Српска наша хероина,

Погинула за Србина!

За Србина и Србију,

Најбољи нам Срби гину.

И Љиљана живот дала,

Четворо је дјеце мама!

Аутор: Младен Митровић