БиХ располаже са око три тоне злата које су у надлежности Централне банке БиХ, а економиста Игор Гавран наводи да би било добро повећати обим златних резерви, јер је монетарно злато најтрадиционалнији облик резерви којим централне банке гарантују за вриједност националне валуте, заједно са осталим девизним резервама.
- Ову функцију имају и златне резерве Централне банке БиХ, иако чине тек мали дио укупних девизних резерви и добро је што их БиХ има - рекао је Гавран за "Дневни аваз".
Он сматра да би било добро повећати обим златних резерви, односно монетарног злата, али не у тренутним кризним временима када је цијена свакако висока, већ као дио дугорочне стратегије унапређења стабилности повећања укупних девизних резерви.
- Добро је да нисмо у неповољној ситуацији као Црна Гора, да заложимо злато као гаранцију за задужење, али ни као Хрватска која је брзоплето распродала своје монетарно злато када је цијена била далеко нижа него данас и тако је изгубила стотине милиона евра разлике, колико би му вриједност порасла - прецизира Гавран.
Према писању листа, није доступан податак хоће ли доћи до појачавања златне резерве у БиХ.
Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве у тој земљи порасле су за 20,7 тона или 1,1 милијарду евра, а само у посљедње двије године резерве Србије увећане су за 12 тона злата.
Србија у власништву има укупно 36 тона злата, друга на Балкану је Сјеверна Македонија са 6,8 тона златних резерви, затим слиједе Словенија са 3,17, БиХ са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона, док је Хрватска остала без својих златних резерви.
