Према броју старијих од 65 година БиХ тренутно заузима неславно 11. мјесто у свијету, одмах иза Србије и Хрватске, јер се око 23 одсто људи налази у овој старосној категорији, а процјене су да би се до 2050. овај проценат могао додатно увећати, чак на 34 одсто, што би нам утрло пут да постанемо земља стараца.

Уколико се обистине ове црне прогнозе, то би значило да би за 25 година сваки трећи становник имао више од 65 година, а што би онда према процјенама Уједињених нација, погурало БиХ чак на четврто мјесто ове неславне "старачке" листе. Када су питању дугорочније прогнозе, оне откривају да би у БиХ 2100. године могло живјети негдје око 38 процената, условно речено, пензионера.

Када су у питању узроци оваквог помало драматичног старења становништва, аутори овог извјештаја истичу да је свијет ушао у демографску транзицију са којом се никада раније није суочио, јер стопе фертилитета падају, а дуговјечност расте, те се удио људи старијих од 65 година убрзано повећава.

Иначе, тренутни свјетски просјек је 10 одсто, односно сваки десети човјек има више од 65 година. Оно што одмах упада у очи, јесте податак да се чак 22 од 25 земаља са највише старијих особа у 2025. години налази на просторима Европе. Само  Јапан, Порторико и Хонконг су успјели разбити овај европски негативни низ. У наставку овог документа се додаје и да би ови резултати по Европу вјероватно били и гори, да није миграција становништва, а што је, с друге стране, имало негативне посљедице по балканске државе, из којих су махом одлазили пут западне Европе, смањујући тамошњи просјек старости.

Ови подаци нису изненадили демографа Стеву Пашалића,  јер, како је истакао, ради се о процесима који су присутни у посљедњих неколико деценија, а на које је он и раније упозоравао, поготово када је у питању одлив становништва, али и низак природни прираштај. Сматра и да је читава ситуација још и гора с обзиром да Уједињене нације користи старе податке о броју становника у БиХ.

Каже да су разни негативни процеси, с којима смо се суочили, довели до тога да је код нас изузетно неповољан такозвани индекс старења, јер имамо три пута више старијих од 60, него млађих од 15 година, те да је БиХ на путу да постане земља стараца, што никако није добро.

- Ако је старосна структура неповољна, као што јесте, то онда утиче и на многе друге сегменте, од продуктивности привреде, преко одрживости система, до неког општег развоја. Погледајмо само шта се дешава широм Европе. Диже се граница одласка у пензију, а вјерујем да нешто слично чека и нас, јер нема довољно радно способног становништва. Оно што нам не иде наруку јесу и миграције, прије свега одлазак младих, који у ствари попуњавају европски радни базен и пеглају њихову старосну границу. Бојим се да нас ни у будућности не чека ништа добро, јер су ови процеси узели маха, те БиХ убрзано постаје земља у којој је дубока старост становништва - поручио је Пашалић.

Неславни рекордер

Свјетска популација порасла је између 1990. и 2023. године за више од 50 одсто, али је у истом периоду балкански регион остао без 25 милиона људи, а неславни рекордер у овој причи је БиХ из које је емигрирало око 30 одсто становника. Према подацима УН-а западноевропске државе су пак забиљежиле знатан раст становништва, чак и када је стопа наталитета пала, што указује на велике миграције унутар Европе.