Мали број пољопривредника у Српској одлучује се за производњу бијелог лука. Томе свједоче и подаци да је БиХ за 11 мјесеци из иностранства увезла око 290.000 килограма овог неизоставног додатка јелима!

А најхрабијима који су жељели задржати тренд домаће производње муке је задала суша, јер је род подбацио и до 50 одсто.

Албански бијели лук

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, али и Управе за индиректно опорезивање БиХ, за 11 мјесеци ове године увезен је бијели лук у вриједности од 884.690 марака.

Највише је стигло из Албаније и то око 101.000 килограма у вриједности већој од 271.000 марака. На рафовима продавница, мимо албанског бијелог лука, налази се и лук из Словеније, Кине, Холандије, Србије, Италије, Турске па чак и Египта.

У истом периоду прошле године БиХ је увезла 484.323 килограма бијелог лука “тешка” 1.228.980 марака, а он је на домаће трпезе стизао и из Тајланда и Британских Дјевичанских острва.

Домаћа производња

Домаћи произвођачи који узгајају ово поврће кажу да за производњу треба доста труда и улагања, додавши да је интересовање за њиховим производима огромно те да се све распрода у рекордном року.

Петар Шолак из Бањалуке на породичном имању у Герзову у Мркоњић Граду већ неколико година бијели лук узгаја на око шест дунума.

- Ове године је била страшна суша па је сезона слабија него лани, род је подбацио за 50 одсто - казао је Шолак.

Нема радне снаге

Како је додао, производњу не може да прошири, јер мањка радне снаге.

- Садимо онолико колико ми породично можемо урадити. Домаћи лук негдје иде и до 15 марака по килограму, а ја откако сам кренуо у производњу цијена је десет марака по килограму и никако се није мијењала - рекао је Шолак.

Недостатак хладњача

Анка Малетић Пртић из Козарске Дубице каже да у производњи лука нема прскања те да се све ручно ради.

Али да велики проблем представља то што немају хладњачу па су приморани да продају по нижој цијени, да лук не би пропадао.

- Род бијелог лука не да је преполовљен, него га није било ни једну трећину у односу на прошлу годину. Интересовање људи је огромно, сваки дан зову, јер смо најјефтинији у општини. Код нас је цијена пет марака по килограму, а четири марке по килограму ако се узима на велико - казала је Малетић Пртић.

Каква је година, принос и није лош

Драган Јелчић из Српца је рекао да, с обзиром на то колико је година била сушна, принос и није толико лош.

- Засијемо негдје око три до четири дунума, наводњавамо и имамо основне машине за вађење и за сијање. Али, највећи нам је проблем што је поскупјело ђубриво и гориво - казао је Јеличић.

Несигурно тржиште

Предсједник Удружења повртара Републике Српске Бранко Мастало рекао је за “Глас” да је несигурност пласмана највећи разлог што се пољопривредници тешко одлучују да повећају сјетвене површине под појединим културама.

- Увозни бијели лук, на примјер из Кине, овдје долази по веома ниским цијенама и наши произвођачи једноставно не могу бити конкурентни. То је разлог што се више не производи - казао је Мастало.

Подстицаји

Бранко Мастало каже да је Удружење повртара Републике Српске од ресорног министарства тражило да подстицај за бијели лук буде већи.

- Подстицај је сада марку по килограму. На тај начин се стимулишу произвођачи и има помака. Добили смо неколико нових произвођача, а та производња је била замрла - рекао је Мастало.