Као што смо то до сад безброј пута могли чуту, ментално здравље је саставни дио општег здравља сваког појединца и потребно је односити се према њему једнако пажљиво и брижно као и према физичком здрављу.

Недовољно знања о важности менталног благостања рађа бројне предрасуде и стереотипе о особама које имају одређене проблеме из овог спектра обољења.

Ера информатичког доба креира један потпуно нови амбијент за живот сваког појединца, начин комуникације, начин провођења слободног времена, те је потпуно очекивано да и најмлађи чланови друштва не буду изопштени из таквог окружења. То, наравно, носи одређене посљедице са којима се свакодневно суочавају како родитељи, тако и сви запослени у васпитно–образовном сектору.

Рекла је ово за портал „Катера“ Биљана Милошевић Шошо, професор на Катедри за социологију на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, додајући да је чињеница да бројна истраживања указују на одређене добробити модерних технологија за учење и развој вјештина, али и на бројне опасности, повезујући рано и прекомјерно кориштење савремених технологија те изложеност одређеним врстама садржаја с негативним развојним исходима.

- Позивајући се на неке од резултата поменутих истраживања испоставља се да изложеност медијима у предшколској доби може допријети развоју дјечјих вјештина и знања, али је притом кључан садржај којем су дјеца изложена. Код дјеце је праћење намјенски креираних програма за њихов узраст, доби од двије до три године, за исход имало брже усвајање вјештина везаних за  развој читања и рачунања, већим рецептивним рјечником и већом спремношћу за школу три године касније. С друге стране, дјеца која су чешће гледала програме који нису били намијењени дјеци била су мање успјешна на истим задацима од својих вршњака – навела је она.

Према њеним ријечима, прекомјерно конзумирање и едукативних садржаја у најранијој доби може довести до одређених проблема као што су поремећај сна, поремећај пажње, појава умора.

- Када говоримо о непримјереним садржајима који се пласирају кроз медије, кроз канале комуникације у виртуелном свијету, истраживања указују на појачане дозе агресивности код дјеце. У социолошком контексту, овакво понашање се подводи под процес отуђења, који се са личног аспекта схвата као начин искустава у коме личност доживљава себе као неко страно биће или личност која је постала отуђена од саме себе. У таквом стању, отуђени појединац доживљава себе као што се доживљавају ствари, чулима и здравим разумом, али у исто вријеме не успоставља продуктивну везу са самим собом и окружењем. Они који се баве истраживањем субјективне стране отуђености, дошли су до спознаје њених шест димензија као што су: беспомоћност, мањкавост смисла безнормност, изолованост и самоотуђење. Отуђење се често квалификује и као облик душевног поремећаја. Међутим, оно што се да закључити јесте да се стање друштвеног отуђења и поремећаја у сфери менталног здравља перципира као лични феномен, а не као друштвено структурисани дефект – појаснила је наша саговорница.

Милошевић Шошо додаје да се однос друштва и проблема из сфере менталног здравља сагледава са три аспекта - квалитетом организације друштва потребама човјековог бића и менталног здравља, начином организације друштва, форме друштвене праксе, вјеровања и металног здравља и друштвеном дезорганизацијом и менталног здравље.

Како појашњава, свакако је потребно размислити због чега долази до процеса отуђења који је замка за све старосне доби.

- Један од одговора је свакако друштвена дезорганизација или аномија, која је препозната, између осталог, као стање када друштвене норм не могу обуздати личне амбиције. Аномија је резултат нарушеног друштвеног реда и надрастајућих човјекових природних тежњи ка задовољењу одређених потреба. Треба имати на уму да аномија, као објетивно друштвено стање  представља друштвени фактор  у склопу биолошких, психолошких и личних обиљежја  који заједнички учествују у настанку поремећаја менталног здравља. Примјер аномије је и дезорганизована породица у оквиру које  процес васпитања дјеце представља огроман изазов, због неусклађености васпитних и образовних принципа које спроводе родитељи, јер су често на супростављеним странама. Из оваквих породица, не нужно, али у већини ситуација, дјеца израстају у особе са наглашеним неповјерењем у реалност и самог себе, несигурни и несамостални. Наведени примјер, показује како конфликтне ситуације унутар породице представљају дјеци „савршен“ изговор за бјег у виртурлни свијет и живот у таквом окружењу – истакла је професорица Милошевић Шошо.

Но, додаје, без обзира на неке од потенцијалних ситуација које могу бити окидачи за бијег у виртуелни свијет, свакодневица нас опомиње да се у времену дигитализације придржавамо неких од смјерница које је захваљујући обимним истраживањима успоставила Америчка педијатријска академија.

- Избјегавати употребу дигиталних медија код дјеце млађе од двије године. Дјеци у узрасту од двије до пет година ограничити вријеме уз екране на сат времена дневно, уз пажљиво биране садржаје и разговор о садржајима којима су дјеца изложена, док је старијој дјеци дозвољено максимално два сата провођења уз екране – рекла је она.

Говорећи о смјерницама, Биљана је навела да је потребно поставити правила о количини времена уз екране, примјереним садржајима и времену када су они допуштени, те да треба издвојити заједничко вријеме за породицу без екрана.

Наша саговорница је додала да треба избјегавати провођење времена уз екране сат времена прије спавања, да не треба е излагати дјецу садржајима непримјереним узрасту као што су агресивни, сексуални и застрашујући садржаји или јако динамични садржаји које дијете не разумије.

- Треба подстицати конструктивну употребу дигиталних медија кроз едукативне садржаје и активности, бити упућен у садржаје које дјеца прате како бисмо упознали њихове навике и интересе, пратили њихове активности и садржаје којима су изложени те им помогли разумјети садржаје и примијенити знања којима су изложени – објаснила је она.

За крај разговора, Биљана је рекла да треба бирати апликације прилагођене дјеци и оне едукативног садржаја, те да треба обратити пажњу на властите навике употребе дигиталних уређаја и начине провођења слободног времена.