Министар спољних послова БиХ, Бисера Турковић, нашла је начин да без конкурса попуни радно мјесто секретара овог министарства, након што је бивши в.д. секретара Бакир Садовић (СДА) именован за амбасадора БиХ у Ослу.

Према Одлуци, чији транскрипт је у посједу Српскаинфо, Турковићева је пренијела овлаштења секретара министарства на Сихану Чекић Чаушевић, која је иначе запослена у Министарству спољних послова БиХ као државни службеник распоређен на радно мјесто начелник Одјељења министар савјетник у Одјељењу за међународну научну, техничку, образовну, културну и спортску сарадњу.

– Овлаштење се даје ради указане потребе несметаног функционисања рада Министарства, а имајући у виду да је радно мјесто упражњено и трајаће све до избора и именовања секретара Министарства спољних послова БиХ у складу са важећим законским прописима. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и примјењиваће се почев од 21. јануара 2022. године – пише у Одлуци о преносу овлаштења коју је потписала Турковићева (СДА).

Иначе, она је ових дана списку својих „бисера“ додала још један, када је изјавила да су грађани у БиХ размажени, чиме је на себе навукла бијес јавности из свих крајева БиХ, баш као и тврдњом да су њене ријечи „извучене из контекста“.

Проблем је и то што се на овај начин наставља пракса именовања представника Бошњака, углавном кадрова СДА, на највише позиције у Министарству спољних послова БиХ, са изузетком замјеника министра, Јосипа Бркића, који је Хрват.

Истовремено, представници Републике Српске мало не учествују, па мало учествују у раду институција БиХ.

Осим тога, занимљиво је и породично – страначка линија новог секретара Министарства спољних послова БиХ.

Како тврде извори Српскаинфо портала, Сихана Чекић Чаушевић је супруга Самира Чаушевића, накадашњег декана Факултета за саобраћај и комуникације Универзитета у Сарајеву, а сада професора на том факултету, наравно кадра СДА.

Медији у Сарајеву су у јесен 2012. писали о томе како је тадашња Влада Кантона Сарајево, на челу са СДА, именовала Чаушевића за декана, како би на тој позицији наслиједио свог пунца Шефкију Чекића, о коме нису објавили ништа позитивно.

– У СДА је ушао након њихове побједе на изборима 1990. године. За себе пише да је “од првог дана оружане агресије на РБиХ непосредни учесник организираног покрета отпора”. Колики је отпор Шефкија Чекић пружио агресору, говори и чињеница да је функцијом декана факултета награђен већ у јуну 1992. године – објавила је „Слободна Босна“ 19. септембра 2012.