Јама Казани, која се налази на обронцима Требевића изнад Сарајева , једна од најцрњих тачака Сарајева када је ријеч о злочинима, симбол је свирепих убистава сарајевских Срба које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у ту јаму и преко лешева сипали креч да се злочини никада до краја не открију и истраже.

Колико је Срба завршило у Казанима, вјероватно се неће никада сазнати, а да је на тој јами покопана и ћирилица, свједочи и натпис изнад ње написан латиницом.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је "Гласу Српске" да је обиљежавање злочина током викенда на Казанима још један доказ да Бошњаци не желе истину, не желе мир, суживот и толеранцију, не желе да поштују српске жртве.

- Не желе истину, а знамо да су српске жртве бацане у јаме, да су мучене по Сарајеву и да је у том граду било много логора. Знамо, такође, да још нико није одговарао за страхоте које су муслимани чинили и страхоте које су Срби преживјели - истакао је Којић.

Којић је напоменуо да је познато да је из Сарајева протјерано 157.000 Срба и да то јасно говори да је над Србима у Сарајеву извршен злочин великих размјера.

Којић је оцијенио да окупљање у недјељу на Казанима показује да је на дјелу агенда о само једној страни која је наводно жртва и говори да и даље не желе истину и да кажу да су на Казанима убијани Срби.

- Сама чињеница да су поставили плочу на којој су написали да је посвећена свим жртвама јасно желе да прикрију истину. То јасно говори да они неће никада признати ту истину, да неће прихватити да су злочини у Сарајеву чињени над српским народом, а што свакако Суд и Тужилаштво не желе да процесуирају злочинце – констатовао је Којић.

Којић је напоменуо да све то треба и мора да зна јавност и млађа покољења.

- Морају да знају  да су највећи сарајевски предратни и ратни криминалци од Ћеле и осталих чинили злочине над Србима. Морају да знају, а знамо такође да и они знају да су убијани само зато што су се звали Милош, Марко,  Милица  и да су зато убијани. Нису убијани зато што су се звали Фадил, Омер или Осман - закључио је Којић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац оцијенила је за "Глас Српске" да су Казани једна од најцрњих тачака Сарајева гдје је на монструозан начин, убијањем и бацањем у ту јаму, живот завршио немали број становника српске националности.

- И није то најцрње што се веже за то мјесто. Црно је подједнако и то што на плочи коју подигоше власти Сарајева не пише ко је убијен, а поготово ко су злочинци који починише тај злочин. А суђено им је, пресуђени су на минималне казне, додуше, али се зна ко су! Њихова имена су изостављена. Ту само стоји да су грађани Сарајева. Јесу, али не насумично убијани, већ Срби који су сметали својим именом и презименом - појаснила је Граорчева.

Граорчева пита ко то спомен-обиљежје данас може да види!!!???

- Може да види само онај ко се намјенски тамо горе упути. Не може да види  нико ко дође у Сарајево. Нико то неће знати, нити видјети ако га тамо не одведете. Е таква спомен-обиљежја служе само у политичке сврхе која се не виде, али повремено служе да би се показало како власти Сарајева "поштују" српске жртве - напоменула је Граорчева.

Она је позвала градоначелника Сарајева да постави спомен-плочу у Добровољачкој улици и на другим мјестима српског страдања у овом граду, јер како је појаснила у том граду је некада живјело 160.000 Срба.

- Мало ли је? И данас овај град крије кости 169 својих суграђана чије породице траже да чују истину о судбини својих најмилијих. Казани су мјесто гдје су пронађени посмртни остаци 23 жртве, али све још нису идентификоване. И ко зна колико још таквих мјеста има на подручју града Сарајева. Али питање је колика је спремност да се пронађу кости несталих и убијених грађана Сарајева српске националности, јер би то знатно промијенило карактер сукоба у овом граду и у читавој БиХ - појаснила је Граорчева.

Граорчева је поручила да српске  жртве не смију  и неће бити заборављене.

Званично, из неприступачне јаме Казани извучени су посмртни остаци 29 лица, а сумња се да је број жртава већи, јер су убијени цивили посипани кречом и да постоји неколико слојева који никада нису ископани, док је дио јаме био и миниран.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гд‌је се налази јама Казани. Сумња се да је у јаме на Требевићу бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева. Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо. За злочине на Казанима на казне од 10 мјесеци до шест година затвора до сада је осуђено 14 војника такозване Армије БиХ и то за убиства или помагање у убиствима, али не и за ратне злочине. На по шест година затвора осуђени су Есад Туцаковић, Зијо Кубат, Рефик Чолак и Мевлудин Селак, а због непријављивања кривичног д‌јела и починилаца на по 10 мјесеци осуђени су Сенад Хасић, Сабахудин Жига, Самир Сеферовић, Омер Тенџо, Есад Раонић, Самир Љубовић, Сенад Харачић и Армин Хоџић.

Кантонални суд у Сарајеву осудио је Асифа Алибашића на четири године и три мјесеца затвора, док је Суад Омановић прво осуђен на три године, па му је казна смањена на годину дана, да би у другостепеном поступку био осуђен на 10 година затвора. Сеад Кадић је 2006. године ослобођен због недостатка доказа.

У априлу прошле године Апелационо вијеће Врховног суда ФБиХ потврдило је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву, којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима, што је наишло на осуду јавности у Републици Српској.

Поред јаме на Казанима, Градско вијеће Сарајева 15. новембра 2021. године открило је спомен-обиљежје посвећено убијеним током 1992. и 1993. године, којем није присуствовао нико од породица жртава. Текст исписан на споменику на Казанима изазвао је бројне расправе, јер се на плочи не наводе починиоци злочина, нити националност жртава, већ само њихова имена.

На споменику су на латиници уклесана имена Марка и Невенке Бошковић, Драгомира Ћеранића, Милеве Драшковић, Ранка Франкић-Бркљача, Душка Јовановића, Марине и Радослава Комљенац, Ане и Васиља Лаврив, Новке Лемез, Ергина Николића, Бранислава Радосављевића, Предрага Шалипура, Аге Штете, Зорана Вучуревића и Стојана Жуже.

И овакав  споменик на Казанима  је оскрнављен у септембру 2023. године и на њему је тада црвеним спрејом било исписано "Живи Цацо у нама".

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата било 126 логора за Србе.

Према извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, убијено је око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено.

Од 2.907 убијених цивила 714 или 25 одсто убијено је на кућном прагу.

Иницијатива Карићеве

Делегацију града Сарајева, која је у недјељу одала почаст и положила цвијеће на Казанима,  предводио је градоначелник Самир Авдић из странке Народ и правда Елмедина Конаковића. Спомен-обиљежје откривено је у новембру 2021. године, а Градско вијеће града Сарајева раније је прихватило приједлог тадашњег градоначелника Бењамине Карић да убудуће 9. новембар буде и званично Дан обиљежавања сјећања на жртве на Казанима.