Прославе којима се обиљежава проглашење Новог Сада као овогодишње европске престонице културе, а које почињу данас, настављају се и наредних дана програмом који се осврће на традиционалну српску славу, наше прво културно добро убројено у регистар нематеријалног културног насљеђа Унеска.

Централни догађај свечаног отварања Европске пријестонице културе заказан за 20 сати и 22 минута је прослава „Зенитеум :: 2022“ редитеља Драгана Живадинова, на једном од главних градских булевара, која кроз умјетност слави велика имена српске науке – Милеву Марић Анштајн и Милутина Миланковића.

Свечано отварање обиљежиће и велика изложба „Време и васељена” - прича о Милутину Миланковићу кроз призму умјетности.

Марија Магдалена, Царица Милица, Христ у српској народној ношњи

Програмом „Слава“ свечаности европског Новог Сада настављају се 14. и 15. јануара, а с намером да се њиме обележи стара традиција на нов начин – уз песму хорова, музику тамбураша и истоимену изложбу фотографија традиционалних ношњи народа који живе у Војводини чији је аутор свјетски признати фотограф и графички дизајнер Павел Сурови.

Краљевски самурај (Призрен, Косово и Метохија, српска народна ношња) - Sputnik Србија, 1920, © Фото : Павел Сурови

Ова изложба „Слава“ аутора Суровог који је награђен Првом наградом на међународном фестивалу Етномода у Санкт Петербургу - многобројним гостима из иностранства понудиће и једно по свему необично и умjетнички уверљиво лице Србије.

- Свака ношња коју сам изабрао морала ме је асоцирати на неку историјску личност, занимање, лик из бајке. Другу инспирацију проналазио сам у старинским предметима као што су иконе, крст, жезло. Тако сам пронашао стару руску икону Архангела Михаила стару око 150 година која ме је инспирисала да направим војсковођу Архангела Михаила поред које ће свештеници држати славску службу - каже за Спутњик Павел Сурови.

Војсковођа Архангел Михаил (Јањ, Република српска, српска народна ношња) - Sputnik Србија, 1920, © Фото : Павел Сурови

Овај уметнички фотограф открива да се на његовим радовима, поред Архангела Михаила, налазе и Исус Христ, Марија Магдалена, Косовски самурај, српске темпларке, Грдана, Царица Милица и истиче да су они више од мултикултуралности и суживота народа на овим просторима због тога што скривају сублимиране поруке и причу у себи.

„Тако, на пример, Царица Милица носи архаичну и једину сачувану круну из Мркоњић града коју су носиле невесте пред удају. Она у руци држи икону руског Патријарха чиме се кроз лик Царице Милице наглашава духовност Срба и братског руског народа“, открива Сурови.

Царица Милица (Мркоњић Град, Република Српска, српска народна ношња) - Sputnik Србија, 1920, © Фото : Павел Сурови

Павелове фотографије приказују јединствен спој умjетности и етнологије, традиције и модерног доба, као и историјско – национално обиљежје у домену модног дизајна. Отуда с разлогом представљају Европску престоницу културе у духовном, историјском, филозофском и хришћанском смислу.

Србија је земља ратника

- Србија је земља ратника и то је био мој мото, отуда сам српске жене желио да представим као ратнице. Током српске историје, многе жене морале су бити храбрије од мушкараца - сматра овај фотограф.

На његовим радовима у првом плану су архетипови и разумевање женске снаге и љепоте од прапочетка, док је помало скривена али веома присутна и вјера и окретање према Богу.

- Бог и Исус Христ свугдје су присутни и артикулисани чак и кроз архаичну народну ношњу и ћилиме. Жене су носиле крстове у рукама, на грудима, извезене на оплећцима, па и дуване перле у облику крстова и цвијећа. Стара архаична ношња је одавала и припадност држави и религији - каже Сурови.

Српски фотограф Павел Сурови и светски модел Марија Жежељ - Sputnik Србија, 1920,
© Фото : Павел Сурови

Да се изложбом „Слава“ на јединствен начин богати понуда овогодишње европске престонице културе, свједоче изложени радови Павела Суровог који - својим порукама скривеним у словенским народним ношњама, иза стотина слојева откривају недодирљиву љепоту српског народа.