Српски студент права Богдан Жерајић починио је самоубиство 15. јуна 1910. године послије неуспјелог атентата на гувернера окупиране БиХ, аустроугарског генерала Маријана Варешанина.
Жерајићрва жртва била је примјер за револуционарну омладину из покрета "Млада Босна", која је 28. јуна 1914. године организовала атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда.
Богдан Жерајић био је незадовољан политиком српског грађанства у БиХ, које је, према његовом увјерењу, напустило сваку стварну борбу против туђинске власти у земљи и кренуло путевима политичког опортунизма.
Свој став у политици потврдио је покушајем атентата на поглавара земље генерала Маријана Варешанина.
Пет метака је намијенио њему, а шестим је себи пресудио, вјерујући да је „покосио“ непријатеља. Атентат није успио, али је Богдан постао узор у круговима "Младе Босне". Његов акт био је камен темељац даљег дјеловања српске омладине поготово на простору Босне, за коју је Жерајић постао симбол идеалног борца за слободу.
Оно што то у потпуности потврђује је и чињеница да су се Видовдански хероји ноћ уочи атентата заклели на гробу Богдана Жерајића, да ће они остварити његово започето дјело.
Према предању Боривоја Јевтића, савременика и пријатеља Гаврила Принципа, који је послије Сарајевског атентата био ухапшен и мучен од аустроугарских власти, један од његових мучитеља хвалио се како је користио Жерајићеву лобању као пепељару.
На затворској лименој порцији Гаврило Принцип је пред сам крај свог овоземаљског живота, ноктима урезао следеће стихове: Ал’ право је рекао пре Жерајић соко сиви – “Ко хоће да живи нек мре, Ко хоће да мре нек живи!”
У данашњем федералном дијелу Сарајева уклоњен је споменик Гаврилу Принципу, а "Млада Босна" је проказана као "српска организација" (мада је у њој било и муслимана и Хрвата).
