Не тако давно љекари су женама с дијабетесом тип I савјетовали да је најбоље да одустану од планирања тудноће, јер је ријеч о стању које се сматрало исувише опасним, како за жену тако и за дијете.

Но, ситуација данас је нешто другачија, те захваљујући напретку у области фармације и медицине и дијабетичарке на свијет доносе толико жељено потомство. О свом искуству с, како то често можемо чути, једним од најљепших животних периода, за портал Kidsinfo.ba говори Бојана Шаровић из Пала.

Наиме, Бојана има дијабетес mellitus тип I, а тренутно је у шестом мјесецу трудноће. На почетку разговора открива на који начин је своје тијело припремала за трудничке дане.

Бојана: Дијабетес, као болест, је сам по себи захтјеван у смислу свакодневног живота. То најчешће подразумијева одрицање од неких активности, хране или просјечног стила живота здравог човјека. У трудноћи је то посебно. Ја већ 24 године живим с дијабетесом и толико дуго сам се припремала за најважнији изазов у мом животу. Када кажем „припремала“ мислим на то да сам увијек била посвећена свом здрављу, редовним контролама и правилном кориштењу терапија. Ту су и јачање организма у цјелини, кориштење суплемената, здрава исхрана с посебним аспектом на употребу здраве хране произведене у домаћим условима и физичка активност. Посебно бих истакла игнорисање свакодневног стреса који у великој мјери може да наруши баланс у организму.

Kidsinfo: Често можемо чути да особе с дијабетесом теже остају у другом стању. Јесте ли икада пролазили кроз фазе у којима сте мислили да се нећете моћи остварити у улози мајке, односно да нећете моћи родити дијете?

Бојана: Дијабетес свакако може да утиче на плодност и потенцију и често можемо чути да особе с овом дијагнозом имају одређену врсту проблема при остваривању потомства. Ја заиста нисам имала ни један такав проблем. Трудноћа је планирана и захваљујући доброј регулацији константована као уредна. Свакако да сам се некада и запитала да ли ћу се моћи остварити као мајка с акцентом на бебу, а у смислу евентуалних негативних посљедица мог дијабетеса. Непоправљиви сам оптимиста и моја вјера да ћу успјети и у овоме је претворена у стварност.

Kidsinfo: Мишљење околине је, по неписаном правилу, да дијабетичарке не могу остати у другом стању. Носи ли оно одређену врсту притиска и страха?

Бојана: Истини за вољу, од људи који имају дијабетес сам често знала чути да се боје, да се не би усудили, те да се, када говоримо о женама, чак боје и да ли би могле да изнесу трудноћу и да сачувају живот. Ту су и неедукованост, предрасуде и негативан став који могу креирати притисак који, заиста, може да буде притисак због којег се лако одустаје од покушаја да будемо родитељи. Постоје чак и подијељена мишљења код љекара, који с резервом говоре о дијабетичкој трудноћи. Ја сам имала љекара који је изванредан професионалац и с којим се и данас консултујем о својој трудноћи. Никада се нисам двоумила, оно што желим то и остварим.

Фото: Приватна архива Б.Ш.

Kidsinfo: Како сте се осјећали у моменту када сте сазнали да сте у другом стању?

Бојана: У тренутку када сам сазнала да сам у другом стању сам, сигурно, била најсрећнија жена на свијету. С тим што сам радовање одложила за неколико мјесеци због чињенице да сам у првом мјесецу трудноће била заражена вирусом корона и користила терапију не знајући за трудноћу у том тренутку.

Kidsinfo: Шта су Вам, посебно у контексту чињенице да се прележали корона вирус, доктори савјетовали? Које анализе и претраге сте морали урадити?

Бојана: Након што сам сазнала за трудноћу, а због прележаног вируса корона, сам се првенствено јавила на Клиничку фармакологију УКЦ у Сарајеву, по савјету гинеколога. Ту су извршене детаљне анализе о потенцијалном утицају свих медицинских средстава и лијекова које сам користила на плод. Константовано је да је у том периоду плод био природно најзаштићенији и сви ризици су сведени на минимум, а самим тим сам и ја одлучила да одржим трудноћу. Затим сам урадила свеобухватни пренатални тест у 10. седмици трудноће, који је био уредан. Након тога сам урадила налаз D-dimer-a који је благо варирао, како због короне, тако и због напредовања трудноће. Уз све редовне налазе које раде и жене које немају дијабетес, ја сам радила и налаз XbA1C и сада га радим сваки мјесец, умјесто на три мјесеца, уз обавезан офталмолошки преглед, нарочито ретине.

Kidsinfo: Колико сте због трудноће морали промијенити своје животне навике?

Бојана: Водила сам веома динамичан и активан живот, како приватно тако и пословно, и све сам навике задржала до сада јер се изузетно добро осјећам и имам много енергије. Што се тиче исхране, избацила сам највећи број угљико-хидрата и шећера које сам користила због хипо гликемија, а као замјену сам почела да користим сушено воће или течни шећер који се намјенски узима код хипо гликемија. Доминанто једем кувано поврће, бијело месо и рибу са салатама које не зачињавам много као раније, а више него раније користим и житарице. Тренинге немам, али због мог интезивног свакодневног кретања, уз шетњу у слободно вријеме, мислим да све добро функционише јер налази показују тако, а и ја се добро осјећам.

Фото: Приватна архива Б.Ш.

Kidsinfo: Колико често идете на контроле? Да ли се њихова учесталост разликује у односу на друге труднице?

Бојана: Гинеколошке контроле обављам једном мјесечно, као и дијабетолошке с налазом XbA1C уз профиле ШУК-а. Као и све жене које немају дијабетес, а имају уредну трудноћу.

Kidsinfo: Када је ријеч о висини шећера у крви, у којим границама би он требао да буде, а да не дође до евентуалног угрожавања бебе?

Бојана: На почетку трудноће сам набавила Libre sensor за мјерење шећера и он је током овог периода мој најбољи пријатељ који ми је помогао да ми ХbА1C буде 6,6 mmol-а. Омогућава ми провјеру нивоа шећера у крви неограничен број пута у току једног дана и то путем сензора и читача, тачније без убода, те приказује просјеке и дијаграме до 90 дана. То значи да могу да реагујем, да дам инсулин или узмем оброк, односно ужину и мимо редовних оброка и узимања терапије, а то даје овај резултат који ја имам. До порођаја ћу покушати да спустим ниво шећера и испод 6,3, као што би требао да буде код здравих особа. Проблем је што се веома тешко долази до Либре сензора и читача. Није га могуће купити у нашој држави, фондови здравства га, такође, немају, а цијена је прилично висока за стандард у БиХ. Но, за све оне који су у могућности да га набаве бих истакла да вриједи и да га ја не бих ни за шта мијењала у овом тренутку.

Kidsinfo: Је ли Вам због трудноће промијењена Ваша редовна терапија за дијабетес?

Бојана: Терапија јесте промијењена и прилагођена трудноћи, а по питању динамике примања и врсте инсулина. Ја једнако редовно узимам инсулин као и раније јер је он за мене течност која живот значи.

Kidsinfo: Јесте ли добили неке додатне лијекове који су, потенцијално, намијењени „одржавању“ трудноће, а због дијабетеса?

Бојана: Као што је свака трудноћа индивидуална, тако је и свака дијабетичка трудноћа посебна на свој начин. Осим појачане пажње и јаче дисциплине, немам неку посебну терапију везану за одржавање трудноће. Трудноћа ме, у здравственом смислу, није промијенила ни у чему. Осим што сам умањила конзумирање кофеина. Осјећам се, како сам вам рекла, веома енергично и здраво и спремам се за најважнију улогу у животу.

Kidsinfo: Шта бисте савјетовали женама које имају дијабетес, а које се боје да остану или да покушају остати у другом стању?

Бојана: Храброст је кључна. Снови се не остварују уколико не покушамо. Не савјетујем све и по сваку цијену, али увијек кажем да требамо покушати уколико смо одговорни према себи, свом здрављу и дијабетесу. Наука је толико напредовала, фармација такође. Имамо сигурно квалитетне љекаре и све је лакше него прије 50 година, па и то да дијабетичарке рађају здраву дјецу. На располагању сам свима који желе да о овој теми разговарају детаљније, јер је искуство изузетно битан фактор.

Разговарала: Милица Брчкало Гајић (Kidsinfo.ba)