Српски писац Борисав Станковић, "сликар" пролазности живота и људске трагике, рођен је на данашњи дан 1876. године.

Станковић је писао о Врању и југу Србије, раслојавању и дегенерацији старих трговачких породица, таласу промјена у градском животу, моралу житеља родног града и патријархалној атмосфери, потчињености појединца свемоћном суду чаршије.

Био је сјајан познавалац понора људске душе, писао о ликовима којима потпуно господари страст, доводећи их у жесток сукоб са моралним назорима мале средине.

Станковић је у својим најбољим дјелима - "Нечиста крв", "Коштана", дио приповједака - надрастао каноне дотадашње српске књижевности.

У Станковићевим најбољим приповјеткама и романима описане су тешко контролисане страсти, те грабежљиве нарави надирућег капитализма на балкански начин.

Дешавања у Београду током Првог свјетског рата описао је у мемоарском дјелу "Под окупацијом".

Његова најпознатија дјела су: књиге приповиједака "Из старог јеванђеља", "Стари дани", драме "Коштана", "Ташана", роман "Нечиста крв", мемоари "Под окупацијом".

Борисав Станковић умро је 1927. године.