Општинска борачка организација „Илиџански борац“  посљедњим поменом опростила се од свог саборца, великог човјека, доктора Миодрага Лазића.

Писмо преносимо у цјелости.

Драги наш докторе Лазо!

Безброј битака заједно смо добили. На двије различите прве линије фронта. Некад међусобно удаљене једва триста метара. Али смо их добијали. Успут су остајали најбољи међу нама, на бранику Рођене наше Републике Српске, нашег Српског Сарајева, наше Илиџе, али ми нисмо посустајали у свом светом циљу. У одбрани свога народа. Ми који смо стајали у рововима и јуришали нисмо имали компромиса ни дилеме. Знали смо да то наш народ, наши преци и потомци очекују од нас, а да ли ћемо дочекати слободу, то зависи од Бога и доктора Миодрага Лазића у болници „Жица“.

Ако Бог имало припомогне доктор Лазић ће спасити.

Част српским љекарима из Сарајева који су остали са нама у том гротлу крви, муке и части, али ти си Лазо био светионик. Из Ниша, гдје многи твоји суграђани нису ни знали да у Сарајеву има Срба више него у Нишу, дошао си да помогнеш. Да нам крпиш подерана тијела а богами и душе. Дошао си на два дана, а остао три године. До краја. До побједе. Знамо, горка је то побједа. Морали смо да оставимо наше одбрањене квартове, нашу младост и успомене, али добили смо Рођену. Народ, војска и добровољци одбранили су Републику Српску. Ти си се вратио у Ниш да причаш и пишеш о нама, а ми смо се повукли  у ове баре и војне полигоне да лижемо своје ране, препричавамо ратне успомене и градимо себи нови град. Град у којем нећемо бити дошле, избјеглице, ратни профитери и поражени. И хвала Богу, направили смо Источно Сарајево и Источну Илиџу. Ни ту те нисмо заборавили. Илиџа памти своје јунаке. Потомцима и сумњичавим смо препричавали како си рањенику  руком стискао срце да проради и оно проради, како си оперисао по три рањеника одједном, како си радио са ногом у гипсу, и по тридесер шест сати непрекидно, како си... Дугачка би ово била наша прича, драги наш Лазо, предугачка, и сумњичаве не би повјеровали, али не мари, ми је знамо. Зато су ти и ратници из Неџарића, Касиндолске улице, Сугреба, Нишићке висоравни, јунаци са Отеса и Бетонаре, јуришници из Специјалне полиције, Српске Гарде и Јуришног батаљона и додијелили орден. Као најбољем међу собом. Као некоме с ким смо заједно безброј битака добили. Ову задњу нисмо. Ваљда што нисмо били заједно. Доктор Миодраг Лазић и Илиџанска бригада ВРС. Али не брини, Лазо, оно срце које си руком натјерао да ради куцаће за тебе. Док је жив иједан од нас. А и послије...  

Нека Ти је лака црне земља и нека те Бог прими у царство небеско!

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ