Ходочашће, путовања на света мјеста, обилазак манастира и цркава оплемењују духовни живот вјерника. Посјете хришћанским светињама, древним манастирима и средиштима српске културе и духовности, све чешће организују приватни превозници, туристичке и путне агенције. Неријетке су и посјете у приватним режијама.
Тако је група Фочака недавно посјетила Свету Гору Атос и манастир Хиландар, али на другачији начин од уобичајеног, поклоничког путовања.
Пут у манастир Хиландар, на Свету Гору жеља је сваког православног вјерника, доживљај који се памти за живота и непролазан осјећај благодати. Тако своје путовање описују Јован Дракул и Тодор Станковић који су са групом пријатеља из Фоче боравили седам дана и помагали у манастирским радовима на Хиландару.
Уобичајено је да вјерници на Свету Гору одлазе као поклоници, ходочасници у оквиру туристичких и других аранжмана, али ова група младића је отпутовала као испомоћ монашком братству.
У поласку су обишли неколико манастира и српских културно-историјских знаменитости. Јован Дракул каже да је прва станица био Охрид и црква Светог Наума. „То је једна лијепа црква на обали Охридског језера. Посебно је интересантно је да се чују откуцаји срца светитеља када се наслони глава на његове мошти. Након тога смо се упутили преко Албаније и дошли до Елбасана, гдје се налази црква Светог Јована Владимира и гдје нам је било јако пријатно и занимљиво. Даље смо ишли до луке Јерисос одакле смо испловили за Свету Гору“, прича Дракул.
- Само ишчекивање и долазак на Хиландар је осјећај који се не може описати“, каже Тодор Станковић. „Као да вам падне са срца неки тежак камен. Ослободите се свакодневних послова и мисли, нестану бриге и испуњени сте смиреношћу - каже Станковић.
Највише послова било је у винограду. Постоје и друге обавезе који захтијевају радну снагу, каже Дракул. „Радили смо и на припреми огрева за зиму, такође, монаху Сави помагали око припрема за прављење свијећа и упознали се са цијелим процесом. Ипак, примарни послови и задужења су нам била око винограда. Послова увијек има и радне снаге увијек фали па овом приликом и позивам све људе који имају жељу, вољу и могућност да оду и помогну јер се заиста осјећа та благодат када боравите ту и живите с монасима више дана, а посебно када им на било који начин помажете“, каже Дракул.
- Велика је разлика поклонички путовати и ићи само на један дан и боравити седам дана на том мјесту, живјети и разговарати са монасима“, истиче Дракул. „То човјека тјера да преиспитује своје одлуке и понашања. Научи се да бисмо требали да се трудимо да будемо бољи људи, да није одлазак у цркву само недјељом доказ да смо добри људи и вјерници. Шта осталих шест дана мислимо и радимо је за сопствено преиспитивање. Такође, важно је да схватимо да су молитва, пост и причест јако важни, и да није довољно уздржавање од мрсне хране већ и живот у складу са Богом - додаје Дракул.
Станковић каже да и на путу до Хиландара има много тога да се види. „На путу од обале до манастира се налази крст цара Душана који је подигнут њему у част. Ту је и маслина коју је засадио цар Душан, што је био обичај, и која скоро седам вијекова даје плодове. У близини је и чесма Александра Првог Обреновића и заиста много тога се може видјети и научити“, каже Станковић додајући да ће и сљедеће године са пријатељима поново посјетити Свету Гору.
Свакако да је путовање на Хиландар посебно животно искуство, боравили само дан или више.. Како каже српски пјесник Матија Бећковић, „то је најдоњи камен српског духовног постојања“.
Пише: Владимир Пантовић
