Божо Короман, познатији под надимком Манга, једна је од знаменитијих личности 20. вијека из мјеста Подграб у општини Пале, који је оставио дубок траг у друштвено-културној историји овог краја.

Мангу не памте нове генерације Подграпчана и Паљана, с обзиром да се његов живот прерано завршио, већ скоро на почетку одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године, када нас је заувијек напустио. Његов овоземаљски живот обиљежило је велико залагање за развој културе и спорта, првенствено у родном Подграбу.

Фото: приватна архива

Божо је рођен 10. јануара 1950. године у Подграбу, од оца Миладина и мајке Јегдосије – Миле, рођене Ћосовић. Основну школу у Подграбу је уписао 1957. године, а завршио 1965. године.

Средњошколско образовање започиње у Првој гимназији у Сарајеву, а касније завршава у Текстилно-техничкој школи на Илиџи. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Сарајеву.

Овај текст је кратак повратак у вријеме овоземаљског живота Божа Коромана и његове заслуге за све оно што је урадио за културно-умјетнички живот у родном мјесту. Тим поводом контактирали смо његовог брата Богдана и сестру Анђелку.

Богдан, дванаест година млађи Мангин брат открио нам је неке детаље из живота породице Короман.

- Покојни Божо је био старији од мене 12 година и ја сам био „дијете за гранап“, што би се рекло. Негдје је било планирано да родитељи буду моја брига. Нисам савременик његовог одрастања, све што знам, то је из приче. Доста је био уздржан и шкрт на ријечима, није се плашио и од малих ногу био је ангажован око породичних послова и домаћинства – започиње разговор за Катеру Богдан Короман.

Богдан нам каже да је Божо волио друштво, жене и традицију у савременим дешавањима, да је био љубитељ гусала, добар косач, а да је дјетињство провео дружећи се са пријатељима који су углавном били муслиманске вјероисповијести.

- Од ујака је наслиједио љубав према гуслама, косидби и нашој традицији. Од дједа по оцу добио је гусле као основац. Одрастао је у породици гдје је васпитаван да постоје само добри и лоши људи, да се традиција и обичаји поштују на начин да се други не угрожавају. Његово учешће у рату деведесетих је то најбоље илустровало – каже Богдан.

Надимак „Манга“, како Богдан каже, везан је за фудбал, јер је био велики љубитељ  овог спорта, али да он не зна неки посебан разлог због чега тај надимак.

- На традиционалном турниру у малом фудбалу у Палама често су се борили за прво мјесто. Његови саиграчи били су Мирсад, Џемо, Диздаревић, Закир као вођа екипе и други. Не бих га издвајао из друштва његових другара и пријатеља, сви су они били на свој начин посебни, што је дало посебан шмек за момке из Подграба – каже Богдан.

Фото: приватна архива

Додаје да је друштвени живот  у Подграбу, којег је и сам Божо био дио, почињао и завршавао у кафани код Ћоса.

- Ту су проводили највише времена уз билијар, флипер и карташке игре. Доста времена су проводили на релацији Сарајево - жељезничка страница "Бистрик" и жељезничка станица у Подграбу.  О њему највише могу говорити његови пријатељи и другари, а мој суд би сигурно био субјективан и емотиван па не би исказивао праву слику. Због разлике у годинама нисмо се пречесто дружили, најчешће је то било на славама и свадбама – каже Богдан.

Богдан додаје да улога његовог дванаест година старијег брата имала кључни утицај код Богдановог одабира средње школе, факултета и других за живот битних одлука.

- Све његове активности биле су посљедица његовог интересовања у животу и жеље да живи пуним животом. Рођен је у знаку јарца који се одликује упорношћу и посвећеношћу – додаје Богдан.

У слободно вријеме био је друштвено активан. Бавио се спортом, активно тренирао карате, водио плесну школу и фолклорну секцију Културно-умјетничког друштва „Милан Симовић“ у Подграбу.

- Секцију културно-умјетничког друштва почео је да води осамдесетих година у жељи да окупи младе људе, да се друже и остану у Подграбу. Рат је учинио своје, а да ли је успио у својим намјерама то знају људи који су били дио те приче. Био сам пријатно изненађен када су ново културно-умјетничко друштво у Подграбу назвали по њему, што значи да је његов рад његов препознат – каже Богдан.

Додаје да је Божо један дио живота посветио школи плеса, желио је, како каже, да се обучи, а потом своје знање пренесе и млађим генерацијама и људима у окружењу.

Богдан данас живи у Сопоту, гдје ради као директор локалног дома здравља,а по професији је стоматолог. Старија сестра живи у Скопљу. У Подграб долазе ријетко, а и када дођу, то за посљедицу има велике емоције због братовог прераног одласка.

 Божо Короман је по завршетку Економског факултета радио у шумарству у Палама, а потом је пребачен у пилану у овом граду, да би по отварању фабрике панел паркета у Подграбу почео да ради у истој све до краја живота.

Од почетка је био ангажован у ратним дешавањима, гдје је почетком 1992. године рањен. Погинуо је 21. августа 1992. године у реону села Вијаре. Постхумно је одликован медаљом хероја Милана Тепића.

Фото: Новица Короман 

KУД „Божо Короман – Манга“

Културно-умјетничко друштво „Божо Короман – Манга“ основано је 2012. године у Подграбу, са циљем да окупи дјецу и омладину са територије мјесне заједнице и да им омогући да уче о културном насљеђу овог краја, те да кроз путовања и дружења квалитетније попуне слободно вријеме.

Друштво је, поред фолклорне секције у двије старосне категорије и музичку секцију, окупљало око 40 чланова. За пет година постојања, друштво је имало 50 наступа и концерата, фестивала, сабора и организованих излета и представило се публици са осам увјежбаних кореографија.

Друштво су у овом периоду водили предсједник Новица Короман, потпресдједник Драго Маљукан, кореограф и умјетнички руководилац Здравко Пљеванчић, док су у музичком ансамблу били Зоран Обрадовић и Лука Новосел.

Новинар: Миљан Рашевић