На гробљу у Братунцу данас ће бити служен парастос за 3.265 Срба из средњег Подриња страдалих од муслиманских снага у протеклом рату, међу којима су и они убијени на Петровдан прије 28 година у селима око Сребренице и Братунца.

Овом догађају присуствоваће предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, делегација Народне скупштине, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а након тога ће уз централни спомен-крст на братуначком гробљу бити положени вијенци.

Највећи злочин над српским цивилним становништво у Одбрамбено-отаџбинском рату извршен је подручју Подриња.

Муслиманске снаге су у више наврата извеле низ мучких напада на незаштићена српска насеља, остављајући иза себе пустош и смрт.

Само на подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака страдало је 2.652 лица српске националности, док је на ширем подручју Средњег Подриња и Бирча укупно страдало око 3.500 Срба, а 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од почетка маја 1992. до средине јануара 1993. године муслиманске снаге извеле су више од 60 напада на српска села и насеља.

Само на подручју Сребренице нападнуто је 16 српских села и насеља у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 20 српских села општине Братунац убијено је најмање 460 Срба.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге, под командом Насера Орића, упале су у више српских села пљачкајући и палећи све што су стигле. У српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила, док је 22 заробљено, па убијено.

У мјесту Кравица код Братунца, на православни Божић, 7. јануара 1993. године, у рану зору у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мјештанима.

Тада је убијено 54 лица српске националности, међу којима је било жена, дјеце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени.

Зликовци су њихове одсјечене главе возилима вукли улицама Сребренице, а тијела им никада нису пронађена нити су достојно сахрањена.

Тог тужног Божића запаљено је свих 688 српских кућа и више од 2.000 помоћних објеката, као и 27 друштвених објеката у и око Кравица.

Око 1.000 мјештана се успјело извући према Дрини носећи са собом велики број дјеце и рањеника.

У зору 16. јануара 1993. године муслиманске снаге су, поново под командом Орића, напале Скелане и том приликом убиле 57 Срба, раниле 165, а заробиле 30, који су одведени у логор у Сребреницу.

Српско становништво је, тражећи спас, бјежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији.

Велики број је рањен и убијен на мосту или у његовој близини када су покушавали да препливају Дрину. Најмлађе жртве били су четворогодишњи Александар и његов дванаестогодишњи брат Радисав Димитријевић, који су убијени снајперским хицима у покушају да пређу мост и нађу спас у Србији.

Од 30 заробљених Срба половина није преживјела тортуру у бошњачком затвору и логору у Сребреници.

Сва српска села око Скелана, више од 20, муслимани су током рата разорили и попалили, као и четири православне цркве.

Српска села на подручју Власенице, Милића, Зворника и Калесије, такође, су била контуинирано изложена нападима и злочинима.

Насеље Каменица у општини Зворник претрпјело је више напада током 1992. и 1993. године. У једном од тих напада на Глођанском брду заробљена су 52 борца Војске Републике Српске.

Приликом ослобођења Каменице у фебруару 1993. године пронађене су масовне гробнице са тијелима заробљених војника. На свим тијелима уочени су трагови мучења, док су на мјестима страдања пронађени ланци, ексери и остала средства која су припадници муслиманских формација користили за мучење и злостављање заробљеника.

За злочине над Србима Хашки трибунал је 2006. године осудио Насера Орића на двије године затвора да би у жалбеном поступку првостепена пресуда била преиначена, а Орић ослобођен.

Насер Орић је ослобођен оптужби и пред судом БиХ за ратне злочине, тако да за злочине над српским народом Подриња још нико није осуђен.

Данашњи помен у Братунцу ће због епидемиолошких мјера бити скромнији и са ограниченим бројем учесника.

Организатор овог догађаја је Одбор Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.