Раденко Ђокић из села Јежестица код Братунца свједочио је за Меморијални центар Републике Српске о нападу на његово село 8. августа 1992. године када су, како је испричао, муслимани убијали и мучили мјештане, а некима и одсијецали главе.

Раденко је рођен 1976. године у скромној сеоској породици, у којој је одрастао са два брата и сестром.

Када је почео рат, имао је свега 17 година. У прољеће 1992. године, муслиманске снаге су запалиле оближње село Раковиће, а том приликом му је брат рањен.

Раденко је тада узео братову пушку и без размишљања се придружио браниоцима свога краја, саопштено је из Меморијалног центра.

Свједочио је о нападу на његово родно село 8. августа 1992. године. Тог дана су, како је рекао, нападачи убијали и мучили мјештане села, сјекли им главе, а тада је рањен и његов стриц.

Раденко се присјетио и напада на Кравицу на Божић 1993. године, када су страдале његове комшије и блиски пријатељи.

Неколико дана касније, 19. јануара 1993. године, током муслиманског напада, Раденко је изгубио стрица Миладина Ђокића, који је умро на његовим рукама.

До октобра 1993. године био је припадник Братуначке бригаде, а потом је пребачен у Главни штаб Војске Републике Српске, у 65. заштитни пук, противтерористичку чету војне полиције.

Са 65. заштитним пуком учествовао је на готово свим ратиштима на простору Републике Српске и тешко је рањен 26. јуна 1995. године, код мјеста Бања Лучица.

Република Српска је Раденка Ђокића више пута одликовала за храброст и пожртвованост.

Послије рата, оженио се и добио троје дјеце, двије ћерке и сина.