Број блокираних рачуна предузећа у Босни и Херцеговини скоро је удвостручен у односу на први извјештај који је објављен прије 13 година.
Према подацима Централне банке БиХ, у децембру прошле године је у БиХ било блокирано 108.014 рачуна пословних субјеката, док је у првом извјештају који је објављен у новембру 2012. године тај број износио 58.038.
- До данас су 59.032 фирме имале блокиран бар један рачун, што је за 26 мање него претходног мјесеца - стоји у извјештају Централне банке БиХ за децембар 2025.
И у овом мјесечном извјештају о блокираним рачунима у Регистру трансакционих рачуна Банке, који садржи 4.371 страницу, двије мање него у претходном мјесецу, наведена су правна лица из различитих области - спортске и здравствене организације, општине, привредна предузећа, задруге, агенције, удружења, те субјекти који се баве услужним дјелатностима.
- Закључно са крајем новембра било је блокирано 108.106 рачуна пословних субјеката, док је 59.058 фирми имало блокиран бар један рачун - пише у овом извјештају.
Додаје се да је у првом извјештају Централне банке, објављеном почетком новембра 2012. године, број блокираних рачуна пословних субјеката у БиХ износио 58.038, док су 35.694 фирме имале бар један блокиран банкарски рачун.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да тренд раста блокираних рачуна одражава проблем ликвидности у привреди.
- Неликвидност је сама по себи опасна усљед чињенице да од предузећа која се затворе у преко 90% случајева је разлог банкрота неликвидност. Из ових разлога је важно посредством системских мјера подржавати ликвидност привреде. Те мјере се крећу у распону од монетарних преко фискалних па све до институционалних. Када је ријеч о монетарним, прије свега се мисли на обезбјеђење предузећима приступа повољним изворима средстава за финансирање краткорочних обавеза - нагласио је Млинаревић.
Према његовим ријечима, Централна банка БиХ овај циљ може остварити смањењем стопе обавезних резерви што би ослободило додатна средства за кредитну ињекцију ликвидности.
- Фискалне мјере се тичу брзине поврата средстава од ПДВ- а и наплата истог по готовинском начелу, тј. плаћање ПДВ-а тек кад привредни субјект наплати своја потраживања. Институционални аспект обухвата мјере у правцу повећања ефикасности правосудног система у дијелу спречавања појаве фиктивних фирми и брзине поступака ликвидација и стечаја. На овај начин би се помогло привреди да 'одржи главу изнад воде' и смањио би се број блокираних рачуна и угашених предузећа - закључио је Млинаревић.
