Приходи од индиректних пореза у прва три мјесеца 2022. године износили су 2,229 милијарде КМ и за чак 406 милиона КМ или 22,29 одсто већи су у односу на исти период 2021. године, када су износили 1,823 милијарде КМ, међутим до данас то ниједан грађанин у Босни и Херцеговини није осјетио.
- То је заблуда. Тачно је - приходи расту, али то није захваљујући неком напретку, већ индексу цијена и ту нема ни најмање заслуге власти. Приходи расту, а људи сиромаше и све су сиромашнији. Не знам шта чекају и зашто тај новац и тај вишак којим се хвале не прелијевају у плате, за пензионере и оне најугроженије категорије - рекао је економиста Изудин Кешетовић.
Он наглашава да је сав "вишак" прихода у буџетима пао на терет грађана, које све више гурају у сиромаштво, јер тренутно у Босни и Херцеговини сви имају мању куповну снагу и способност - и они најугроженији и они најбогатији.
Што се тиче прихода, само у марту 2022. године прикупљено је 806 милиона КМ индиректних пореза, што је за 158 милиона КМ више у односу на март 2021.
Након што је УИО привреди вратио 480 милиона КМ, основу поврата ПДВ-а, нето прикупљени приходи који су отишли држави, ентитетима и Брчко дистрикту износили су 1,748 милијарди КМ и за 273 милиона КМ су већи у односу на приходе који су са Јединственог рачуна подијељени 2021. године, која је била рекордна.
Када је ријеч о расподјели прихода, за финансирање државних институција у прва три мјесеца 2022. године распоређено је 190 милиона КМ, идентично као и свих претходних година, међутим ентитетима је прослијеђено далеко више.
Тако је ФБиХ дозначено 950 милиона КМ, Републици Српској 536 милиона КМ и Брчко дистрикту 53 милиона КМ.
Примјера ради, у прва три мјесеца прошле године када се одбије спољни дуг Федерацији БиХ дозначено је 629 милиона КМ, а у прва три мјесеца ове године чак 785 милиона КМ.
Слично је и када је у питању Република Српска: у прва три мјесеца прошле године када се одбије спољни дуг Српској су дозначена 352 милиона КМ, а ове године то је за готово 100 милиона КМ више, или 450 милиона КМ.
Подсјећања ради, власт у Републици Српској најавила је повећање пензија и плата у јавном сектору за 10 одсто, међутим већ сада се јављају и остали, па су тако у петак из Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске затражили повећање примања за све запослене у области образовања, науке и културе.
- Закључак је да тражимо од надлежних органа повећање примања за све запослене са изједначавањем платних коефицијената и посебно исказивање накнада за топли оброк и регрес на већ постојеће коефицијенте - рекао је Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске.
Он је рекао да су неки од основних проблема са којима се радници из овог синдиката суочавају висина примања, те да ће се радити и на платама оних који примања добијају из локалних буџета, а то су предшколске установе и установе културе.
