Југословенски динар, хрватска куна, босански динар, хиперинфлација и новчанице са 13 нула и дневне стопе инфлације од око 37%, ситуација је са којом се требало да се позабави први гувернер Централне банке Босне и Херцеговине (ЦБ).

Босна и Херцеговина је тада имала 76 банака и три система плаћања, око 4,5 милиона становника, 16 парламената и 167 министара на различитим нивоима. Сваки од три народа је користио свој новац који је, због хиперинфлације, све мање вриједан. Компромис је пронађен у Њемачком марки (ДЕМ) која је била прихваћена међу сва три народа, а велики износи новца су чувани испод кревета, у јастуцима, због неповјерења у банке.

Рјешење ове ситуације је повјерено Новозеланђанину Питеру Николу, који долази из државе која вијековима није ратовала. За позицију гувернера га предлаже Међународни монетарни фонд (ММФ), а именовање је требало потврдити од стране предсједника три државе на одвојеним састанцима, што се и десило те Питер Никол долази на мјесто гувернера ЦБ Босне и Херцеговине 1997. године. Ту се задржао наредних седам година.

На дизајну новчаница је радио заједно са својом супругом, те су замолили француске стручњаке да направе моделе новчаница који ће, за мотиве, имати лица књижевника из БиХ те његов потпис. Конвертибилна марка, названа по узору на Њемачку марку, у коју је народ имао повјерење, (ознака: КМ, код: БАМ) је тако постала национална валута од 1998. године замијенивши босанскохерцеговачки динар (БАД) по курсу од 1 КМ = 100 БАД. Стоти дио КМ је пфениг (Ф). КМ је вазана за еуро правилима валутног одбора и фиксним курсом од 1 КМ = 0,51129 € односно 1 € = 1,95583 КМ те је тако свака издата новчаница имала покриће у еурима. Новчанице у апоенима од 50 Ф, 1, 5 и 10 КМ су пуштене у оптицај у првој серији са номиналним датумом издавања 22. јуна 1988. године. Убрзо након тога, 27. јула су пуштене и новчанице са апоенима од 20, 50 и 100 КМ. Све ове новчанице су произведене у двије варијанте за сваки од ентитета. Новчаница од 200 КМ је пуштена у промет 15. маја 2002. године у једној варијанти за цијелу територију државе. Новчанице од 50 Ф, 1, 5, 10, 20, 50 и 100 КМ штампане су у француској штампарији Francois-Charles Oberthur, Fidnicar у Паризу, а новчаница од 200 КМ у аустријској штампарији Österrichische Banknoten und Sicherheitsdruck GmbH (OeBS) у Бечу. Новчанице од 50 Ф, 1 и 5 КМ су повучене из оптицаја и употребљавају се у апоенима кованог новца. Прва серија кованог новца КМ у апоенима од 10, 20 и 50 Ф је пуштена у оптицај 9. децембра 1998. године, у апоенима од 1 и 2 КМ 31. јула 2000. године, те апоени од 5 Ф и 5 КМ 5. јануара 2006. године.Сви апоени се издају у једној верзији за цијелу БиХ.

Данас, више од двије деценије од када је конвертибилна марка заживјела у БиХ, дилери валутама више не зарађују као прије, али ни људи не зарађују много више. КМ остаје здрава и широко коришћена валута, банкарски систем је такође јак, а послује и много мање банака. Већина њих је у власништву јаких страних банака, а већина послује на територији цијеле земља и становништво им вјерују и користе. Као једини банкар своје државе са искуством рада у држави Југоисточне Европе, Питер је постао међународни банкарски консултант. Данас, када више није активан, каже да је спреман рећи како је политичко функционисање БиХ данас веома слично ономе које је било када је први пут стигао у БиХ, те давне 1997. године, што види као разочарање. Изглед новчаница и кованица који су у оптицају, као и оних које су повучене из оптицаја, је могуће погледати на страници ЦБ.

Пише: Ратко Милошевић, дипл. економист