Аутомобилска индустрија је прихватила чињеницу да је и краткорочно одзвонило аутомобилима на унутарње сагоријевање јер 15 одсто свих емисија гасова у атмосферу отпада на друмски саобраћај.

Циљ већине свјетских влада је да зауздају галопирајуће климатске промјене на Земљи, тако да ће за моторе са унутрашњим сагоријевањем биће све мање мјеста у новом свијету.

Ипак и даље се оклијева јер је производња аутомобила на електрични погон и даље око 45 одсто скупља од израде возила с моторима на бензин или нафту.

Кључно је питање кад ће технологија (прије свега израда јефтинијих батерија), напредовати толико да ће цијена бити бар изједначена.

Према најновијој објављеној студији "Bloomberg New Energy Finance", компаније за истраживање чисте енергије, цијена електричних аутомобила биће иста као и оних с унутрашњим сагоријевањем у року од шест година, већ 2027. године, а већ 2035. године готово сви нови аутомобили у продаји могли би бити на електрични погон.

Процјењује се да ће у наредних неколико година цијена израде батерија битно да појефтини, а и аутомобилска индустрија ће у то време трансформисати своје производне линије и прилагодити их производњи електричних аутомобила. Конкретно, у студији се тврди да ће електрична лимузина која данас кошта око 40 000 евра послије 2026. имати скоро двоструко мању продајну цијену.