Цијена горива све већа, а колико се контролише његов квалитет

02.02.2023. 21:33
0
ИЗВОР: srpskainfo.com

Цијена му је све већа, а у квалитет баш и нисте сто одсто сигурни. Тако би се, у најкраћем, могла описати ситуација са погонским горивима у БиХ чија је контрола подијељена на више институција.

Податак да се, из године у годину, увози све већа количина базних уља о чијој даљој употреби нема прецизиних података, оставља сумњу да се ова супстанца понекад мијеша са дизелом и бензином, због чега “дебљи крај” извлаче возачи.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, прошле године је увезено нешто више од 17 хиљада тона базних уља и других сличних супстанци вриједних око 46 милиона марака, што је око седам хиљада тона више у односу на 2018. годину.

Раст увоза ове робе још је израженији када се упореде подаци из 2010. године, када је у БиХ увезено око осам хиљада тона, чија је вриједност била 17 милиона марака.

Из Управе кажу да је прошле године регистровано неколико неправилности приликом увоза базних уља.

– Царинска лабораторија је запримила 22 узорка декларисана као базно уље и у три случаја је утврђено да се ради о моторним и хидрауличним уљима, односно уљима којима су додати адитиви – каже портпарол УИО Ратко Ковачевић, који додаје да  “службеници Управе не иду у контроле по бензинским пумпама, јер надлежност за контролу квалитета течних нафтних горива имају тржишни инспекторати који су на нивоу ентитета”.

Такође, осим увезене количине и вриједности, као и контроле и узорковања приликом увоза, Управа за индиректно опорезивање нема податке како се даље користе базна уља након уласка у БиХ.

Података о томе нема ни у Инспекторату Републике Српске из којег наводе да је њихова техничка инспекција задужена за контролу горива на пумпама у Српској.

Контрола се, како кажу, обавља путем лабораторијских анализа које се врше у акредитованим лабораторијама.

– У 2022. години узето је 2.115 узорака за лабораторијску анализу квалитета горива. Након извршених анализа, у 23 случаја или 1,09% утврђена су одступања у односу на параметре дефинисане Одлуком о квалитету течних нафтних горива. Ријеч је о 20 неусаглашених узорака дизел горива  и три неусаглашена узорка горива декларисаног као БМБ 95. Због утврђених неправилности субјектима је издато 40 прекршајних налога у вриједности од 500.000 КМ – кажу из Инспектората.

Ипак, увоз све већих количина базних уља под знаком је питања још од акције „колт“, коју је полиција Републике Српске спровела 2016. године, када је  ухапшено 13 особа због сумње да су из Италије и Србије увозили ту супстанцу и продавали је као евродизел на шест бензинских пумпи у Српској.

Осим несумњиве штете коју таква мјешавина може да изазове на аутомобилима, штету, добрим дијелом, трпе и буџети.

О томе свједочи податак да је разлика у увозним дажбинама између погонских моторних горива и базних уља у томе што базна уља нису акцизна роба, односно нису оптерећена акцизом која за погонска горива износи од 0,30 до 0,45 марака по литру, у зависности од врсте нафтних деривата, нити путарином у износу од 0,15 и  0,25 марака по литру.

Сипање овако прерађеног горива, веома лошег квалитета, изазива озбиљне кварове на свим аутомобилима, а нарочито на новијим моделима који користе Еуро 5 и Еуро 6 моторе, објашњава уредник „АутоСхоп“ магазина из Бањалуке Дејан Новковић.

– Најчешће се дешава да код нових мотора, због коришћења лошег горива, страда систем убризгавања, као и систем за прераду издувних гасова. Сложени филтери се убрзано прљају због великог броја честица које настају након прераде неквалитетног горива – истиче он и додаје да овакви високотехнолошки системи захтијевају коришћење горива високог квалитета, тако да возачи морају знати шта сипају у своје аутомобиле.

Да и данас има случајева „разрјеђивања“ горива на бензинским пумпама у Српској, потврђује и Душан Срдић из бањалучког Удружења за заштиту потрошача „Реакција“.

– Имали смо неколико случајева разрјеђивања горива, али ово је ипак јако тешко доказиво и тешко је вјештачити гориво које је тада сипано у аутомоби, па су нам такви случајеви ипак остали неразјашњени – тврди Срдић и додаје да овакви случајеви нису страни код нас, као и да би био пожељан већи степен контроле горива.

Објашњава и да је тренутни лабораторијски систем контроле горива, иако веома прецизан, ипак спор и тром, као и да би требало размотрити нове, брже системе контроле горива, који би имали и већи број узорака.

За разлику од Срдића, Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”, сматра да је тренутни систем контроле добар, као и да су контроле и мониторинзи случајних узорака редовни.

– Дође нам инспекцијско тијело, узме узорак, и они тамо мјере одређене параметре, то се редовно дешава – истиче Бајић у разговору за БЛ портал и додаје да не зна да ли неко даљом прерадом нешто “муља” са базним уљима.

Како каже, раније је било приче да је увожено више базних уља него што се могло наћи да је потрошено.

Коментари 0
Повезане вијести
БиХ за деценију остала без скоро 50.000 средњошколаца БиХ за деценију остала без скоро 50.000 средњошколаца
“Случајна” грешка пуни касе трговаца “Случајна” грешка пуни касе трговаца
У БиХ стижу ЕУФОР трупе из стратешке резерве НАТО-а У БиХ стижу ЕУФОР трупе из стратешке резерве НАТО-а
Најчитаније
  • Грађани траже помоћ због змија
    18h 49m
    1
  • Оклопна возила ЕУФОР-а на подручју Пала и Источног Сарајева
    22h 37m
    5
  • У суботу обустава саобраћаја на подручју Полицијске управе Источно Сарајево
    4h 42m
    0
  • Сјећање на Ицу - дјевојчицу лављег срца
    8h 6m
    0
  • НБА играчу доживотна суспензија
    20h 59m
    0