Иако је било одређених покушаја да Центар за уклањање мина БиХ (БХМАК) прерасте у својеврсну агенцију те да тако и дио надлежности са Републике Српске буде пренесен на ниво БиХ, до тога неће доћи, а најновије процјене показују да ће бити потребно још доста година и милиона марака да би цијела територија била очишћена од мина.
Под кровом Министарства за цивилне послове БиХ је крајем 2023. отворена прича о изради новог закона о деминирању, а с тим циљем је конституисана и радна група која је, првобитним актом, имала рок од 180 дана да усагласи нацрт новог рјешења. Међутим, након усаглашавања ствари потребних за њихов систем рада дошло је до застоја, али је, ипак, накнадно наставила да ради на овом пољу.
То је резултирало и првом верзијом закона о противминском дјеловању који је стигао у фазу консултација на нивоу БиХ, као међустепеници прије слања у процедуру усвајања институцијама које су за то и надлежне.
Становници БиХ су од краја рата, како пише у образложењу новог закона, изложени тешким посљедицама минско-експлозивне контаминације. Према првој извршеној процјени, знаковима за минирана подручја било је ограђено 4.200 квадратних километара или 8,2 одсто укупне површине БиХ.
Прва Стратегија противминског дјеловања у БиХ из 2002. предвиђала је да ће БиХ бити очишћена од мина до 2009, што није реализовано. Према идућој визији то је требало да буде завршено до ове године, али чак и ревидирана Стратегија противминског дјеловања до 2027, с обзиром на преосталу минско сумњиву површину, неће бити реализована, тако да ће и рок за деминирање БиХ бити пролонгиран, вјероватно за наредних десет година.
- Тежиште деминирања било је на урбаним и густо насељеним подручјима, тако да су многа обрадива земљишта, планински путеви и шумска подручја и даље недоступни због опасности од мина - пише у образложењу.
Анализа је показала да су за коначно рјешавање проблема минске опасности потребна системска рјешења и финансијска средства те је и формирана радна група од представника кључних институција са свих нивоа власти у БиХ.
Иако је у старту било неслагања, на крају је прихваћен појам противминског дјеловања јер је значајно шири од појма деминирања и поред истог укључује и друге претпоставке смањења утицаја и рјешавања минске опасности, као што су упозоравање и едукација становништва о опасности од мина, помоћ жртвама мина, рјешавање залиха мина и заговарање неширења употребе мина.
- Нацртом закона о противминском дјеловању дефинисане су надлежности свих актера противминског дјеловања, утврђене обавезе планирања, реализације и надзора противминских активности, те утврђени механизми финансирања и извјештавања како би се створила поуздана правна основа за планирање и имплементацију програма за рјешавање минске опасности - пише у предложеној верзији иза које стоји ресор цивилних послова БиХ.
БХМАК, који би сходно предложеним рјешењима требало да буде преименован у Центар за противминско дјеловање, уз задржавање садашње скраћенице назива, остаје позициониран као стручно тијело надлежне комисије.
Драган Кос, који је помоћник директора Републичке управе цивилне заштите Српске у сектору за деминирање, за "Глас" је истакао да је за Српску важно то што БХМАК остаје у свом садашњем статусу. Нагласио је да и даље има појединих ставки које нису усаглашене до краја.
- Свој став о овом акту треба да да Влада Републике Српске и јасно сам то и назначио. Могу рећи да сада нема ни назнака да ће бити промјена у статусу Центра. Република Српска је била против тога јер, када престане потреба за деминирањем, престаће потреба и за Центром као таквим, док би агенција била трајна категорија - изјавио је Кос.
Један од разлога за доношење закона о противминском дјеловању у БиХ је садржан и у чињеници да је важећи Закон о деминирању донесен прије 23 године.
За потпуну елиминацију преосталих мина и других експлозивних средстава заосталих из рата почев од 2026. биће укупно потребно око 540 милиона КМ према процјенама надлежних, међу којима је и БХМАК.
Изгубљени животи
Од мина и других експлозивних средстава у послијератном периоду у БиХ је страдала 1.781 особа, од чега 624 смртно.
Током процеса деминирања страдала су 134 деминера, од чега 53 смртно.
