Грађани БиХ из године у годину све теже живе што поткрепљује и статистика.
И док се политичари хвале да је у протеклих десетак година просјечна плата порасла за око 180 КМ, прећуткују да је у истом периоду потрошачка корпа скупља за око 640 КМ.
Грађани БиХ, измучени разним невољама, навикли су да крпе крај са крајем. Новчаници из године у годину се све теже пуне, а све брже празне. И док политичари покушавају да замагле стварну ситуацију истицањем да стање није тако лоше, грађани су ти који на својој кожи осјете колико је стварно лоше.
Статистика открива да је у периоду од 2009. године до данас просјечна плата порасла за око 180 КМ, а потрошачка корпа је расла много више – чак за око 640 КМ.
Међутим и ови поразни подаци су уљепшана стварност када се зна да око 40 одсто запослених прима плату мању до 600 КМ, док истовремено цијене основних животних намирницама вртоглаво расту.
Мјесец дана просјечан радник у БиХ ради само за голо преживљавање, гола је чињеница.
- Чињеница да расту значајно трошкови и цијене роба пољопривредних производа, односно производа хране и комуналне потрошње и становања, а углавном је ријеч о производима који у великом проценти долазе са домаћег тржишта, дакле од домаћих предузећа је показатељ лоше привредне активности и лошег сттања код наших произвођача - каже економиста Миленко Станић.
И док држава не зна како да помогне привреди и произвођачима, оно што зна је да тражи кредите. И ту се улази у зачарани круг, јер цијена задужења се мора платити од нових повећаних активности привреде.
- Ми немао тих нових повећања привредне активности. Имамо стагнацију привреде већ у дужем временском периоду и јасно је да унутар макроекономије и унутар државе долази до прерасподјеле на кључне трошкове преживљавања. Овај сегмент који би требао значити инвестиције и отварање нових радних мјеста, нових предузећа, недостаје таквих средстава без обзира на чињеницу да из године у годину имамо све већу потребу и државе и предузећа за позајмљивањем кредитних средстава - каже Станић.
Већ дуго се вртимо у зачараном кругу, пресипајући из шупљег у празно, док нам стандард пада све ниже и ниже, а омча дуговања стеже све више и више.
