-Обавјештавамо јавност да ћемо са циљем заштите својих законом утвређених надлежности, обезбијеђење тачности, ажурности и укупног интергритета ЦБС-а, те са циљем спречавања свих злоупотреба у изборном процесу, поводом овог питања затражити судску заштиту -  поручују из Централне изборне комисије БиХ.

Различита тумачења разних закона супротставила су ставове Централне изборне комисије БиХ и Агенције за заштиту личних података. ЦИК је, по наредби Агенције, морао да уклони са званичне веб странице Централни бирачки списак за гласање ван Босне и Херцеговине. У рјешењу Агенције се наводи да је Централна изборна комисија БиХ угрозила заштиту личних података више од 100 хиљада грађана објавом њихових адреса, имена и презимена и године рођења. 

-Неприхватљиво је и незаконито да се обајвљује датум рођења, то је нечија приватност. Такође, објављивати адресу, локацију и гдје ће се одређена особа налазити на дан гласања, тачније да неће бити у стану, већ на гласачком мјесту, то се може злоупотријебити - каже Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ.

Из Централне изборне комисије БиХ одговарају Агенцији да не виде ништа спорно у објављивању наведених података, јер се, како кажу, труде да очувају тачност, ажурност и интегритет бирачког списка, те да на објаву таквих информација имају право, према Изборном закону БиХ.

Централни бирачки списак за гласање из иностранства је од момента објављивања подигао прашину у јавности. Десетине грађана открили су да си њихова имена дио изборних манипулација кроз њихово пријављивање за гласање путем поште, иако им је адреса пребивалишта годинама уназад у Босни и Херцеговини.

На списку бирача из иностранства налазили су се и поједини кандидати за одборнике на предстојећим локалним изборима. Из невладине организације Транспенси Интернешенел поручују да је ово била јединствена прилика да се стане у крај изборним манипулацијама.

-Уколико имате ситуацију да објављивање списка открива низ злоупотреба и манипулација, онда треба јавни интерес као што је то овдје случај, имати предност, поготово ако се ради о откривању кривичних дјела, у односу на лични интерес - поручује Ивана Корајлић из Транспаренсија.

Из Транспренсија подсјећају да је већи проблем то што се Агенција за заштиту личних података БиХ није бавила истраживањем како је уопште дошло до злоупоутребе личних података па да хиљаде бирача буде пријављено за гласање путем поште, а живе у БиХ.

За гласање ван Босне и Херцеговине је пријављено око 100 хиљада бирача. Такође, више од 27 хиљада људи, који су се хтјели пријавити за гласање из иностранства, одбијено је.

На адресу ЦИК–а пристигло је око три и по хиљаде жалби грађана, а и Тужилаштво БиХ је формирало одређене предмете по пријавама ЦИК-а о изборним нерегуларностима.