-Obavještavamo javnost da ćemo sa ciljem zaštite svojih zakonom utvređenih nadležnosti, obezbijeđenje tačnosti, ažurnosti i ukupnog intergriteta CBS-a, te sa ciljem sprečavanja svih zloupotreba u izbornom procesu, povodom ovog pitanja zatražiti sudsku zaštitu -  poručuju iz Centralne izborne komisije BiH.

Različita tumačenja raznih zakona suprotstavila su stavove Centralne izborne komisije BiH i Agencije za zaštitu ličnih podataka. CIK je, po naredbi Agencije, morao da ukloni sa zvanične veb stranice Centralni birački spisak za glasanje van Bosne i Hercegovine. U rješenju Agencije se navodi da je Centralna izborna komisija BiH ugrozila zaštitu ličnih podataka više od 100 hiljada građana objavom njihovih adresa, imena i prezimena i godine rođenja. 

-Neprihvatljivo je i nezakonito da se obajvljuje datum rođenja, to je nečija privatnost. Takođe, objavljivati adresu, lokaciju i gdje će se određena osoba nalaziti na dan glasanja, tačnije da neće biti u stanu, već na glasačkom mjestu, to se može zloupotrijebiti - kaže Petar Kovačević, direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH.

Iz Centralne izborne komisije BiH odgovaraju Agenciji da ne vide ništa sporno u objavljivanju navedenih podataka, jer se, kako kažu, trude da očuvaju tačnost, ažurnost i integritet biračkog spiska, te da na objavu takvih informacija imaju pravo, prema Izbornom zakonu BiH.

Centralni birački spisak za glasanje iz inostranstva je od momenta objavljivanja podigao prašinu u javnosti. Desetine građana otkrili su da si njihova imena dio izbornih manipulacija kroz njihovo prijavljivanje za glasanje putem pošte, iako im je adresa prebivališta godinama unazad u Bosni i Hercegovini.

Na spisku birača iz inostranstva nalazili su se i pojedini kandidati za odbornike na predstojećim lokalnim izborima. Iz nevladine organizacije Transpensi Internešenel poručuju da je ovo bila jedinstvena prilika da se stane u kraj izbornim manipulacijama.

-Ukoliko imate situaciju da objavljivanje spiska otkriva niz zloupotreba i manipulacija, onda treba javni interes kao što je to ovdje slučaj, imati prednost, pogotovo ako se radi o otkrivanju krivičnih djela, u odnosu na lični interes - poručuje Ivana Korajlić iz Transparensija.

Iz Transprensija podsjećaju da je veći problem to što se Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH nije bavila istraživanjem kako je uopšte došlo do zloupoutrebe ličnih podataka pa da hiljade birača bude prijavljeno za glasanje putem pošte, a žive u BiH.

Za glasanje van Bosne i Hercegovine je prijavljeno oko 100 hiljada birača. Takođe, više od 27 hiljada ljudi, koji su se htjeli prijaviti za glasanje iz inostranstva, odbijeno je.

Na adresu CIK–a pristiglo je oko tri i po hiljade žalbi građana, a i Tužilaštvo BiH je formiralo određene predmete po prijavama CIK-a o izbornim neregularnostima.