На данашњи дан, 29. јуна 1900, рођен је француски писац Антоан Мари Роже де Сент-Егзипери, аутор “Малог принца”, једног од најљепших романа за дјецу у свјетској књижевности. У дјелима је величао моралну снагу хероја. Погинуо је у јулу 1944. у Другом свјетском рату као пилот савезничког авиона на борбеном задатку изнад Медитерана.

…Кажете ли им: “Доказ да је мали принц постојао јесте то што је био диван, што се смијао, што је желио овцу. Кад човјек жели овцу, то је доказ да постоји”, они ће слегнути раменима и сматраће вас дјететом! Међутим, уколико им саопштите: “Планета с које је дошао мали принц јесте астероид Б612”, биће задовољни и неће вам више досађивати питањима. Такви су они. Не ваља се зато на њих љутити. Дјеца морају много тога да праштају одраслима – пише Антоан де Сент Егзипери.

Најпознатија новела француског писца и пилота Егзиперија „Мали принц“ проглашена је на данашњи дан 1999. године за књигу вијека у Француској. Написана 1943. године, до данас је преведена на преко 180 језика и продана у више од 140 милиона примјерака, што је чини једном од најпродаванијих књига на свијету.

У руке издавача стигла је на крајње необичан начин. Егзипери је у журби бацио изгужвану кесу са оригиналним рукописом и илустрацијама на сто код свог пријатеља и одјурио у рат. На 140 руком исписаних страница налазила се гомила прецртаних реченица, нечитких пасажа, мрља од кафе и трагова цигарета. Рукопис је оставио као поклон, рекавши: „Желио бих да ти оставим нешто сјајно, али ово је све што имам.“

Настала је прича за сва времена…

У свом кратком лету од астероида Б612 до чудне и њему стране планете Земље Мали Принц открива неколико других планета и њихових становника. Сви су они уображени и саможиви и без икакве љубави или разумијевања обављају послове који Малом принцу изгледају као да су потпуно бесмислени и бескорисни. Из духовне пустиње таквих свјетова Мали принц се спушта на Земљу, гдје наизглед случајно пада у стварну пустињу – Сахару. На тој Земљи без људи он мало-помало спознаје да су рад, пријатељство и љубав вриједности без којих човјек не може да живи.

Прича о малом дјечаку постала је свевремена, а многе мудрости преносе се деценијама:

“Дјеца морају много тога праштати одраслима.”

“За све људе звијезде не значе исто. За једне, који путују, звијезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За учењаке, оне су проблеми. За мог пословног човјека оне су биле злато.”

“Све су одрасле особе некад биле дјеца. (Али се мало њих тога сјећа.)”

“Човјек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.”

“Живјећу на једној од звијезда. Смијаћу се на њој. И тако, биће као да се све звијезде на небу смију, када погледаш ноћу у небо. И само ти ћеш имати звијезде које се смију.”

“Пустињу уљепшава то што се у њој негдје крије бунар…”

“Одрасле особе никад ништа не разумију саме, а дјецу замара да им све увијек из почетка објашњавају.”

“Много је теже судити о себи, него о другима. Ако успјеш да осуђујеш себе, заиста си човјек велике мудрости.”

За путнике, звијезде су водичи. За све остале, оне су само малецна свјетла.”

„Говор је извор свих неспоразума.“

„Човјек је усамљен и међу људима.“