Црква Светог Арханђела у подножју Борачког крша свједок је многих историјских дешавања и за њену прошлост везују се занимљиве легенде!

У подножју стрмих литица Борачког крша, неколико стотина метара испод средњовијековног града Борача, налази се црква посвећена арханђелу Гаврилу. Њена најранија историја је непозната, тако да се још увијек тачно не зна вријеме градње, као ни име ктитора.

Много је митова и легенди, а то је чини још занимљивијом, интересантнијом и мистичнијом, а уједно и привлачнијом за туристе. Вјерује се да црква потиче из доба славне династије Немањића и да су је током историје обилазиле многе знамените личности.

Али, да ли је то стварно било тако, или је то само још једна у низу народних предања?

Фото: Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

Историја Борачке цркве

Борачка црква, која је смјештена у крилу Борачког крша, вијековима чува и његује сопствено духовно и културно насљеђе. Будући да представља својеврсни споменик културе, недавно су обављена новија истраживања којима је утврђено да је првобитна црквена грађевина постојала на данашњем платоу још у вријеме владавине краља Драгутина.

Током XIV вијека многи српски владари користили су средњовијековни град Борач као привремену љетњу резиденцију, па је тако и црква временом постала значајан центар духовности овог краја. Наводно, легенда каже да је цркву обилазио и сам цар Душан, кад је боравио у овим крајевима.

Према још једном народном предању, неколико дана прије Косовског боја у цркву су свратили и причестили се кнез Лазар и кнегиња Милица. Нити један релевантан историјски извор не спомиње ово, па је скоро немогуће ни утврдити шта је истина, а шта мит или легенда.

Са друге стране, релевантно је да су након Косовског боја, услиједили трагични дани за српски народ, па је црква више пуна рушена и паљена од стране Угара и Турака. Црква Св. Арханђела је обновљена у XVI вијеку заслугом пећког патријарха Макарија Соколовића, о чему свједочи натпис изнад улазних врата из припрате у наос цркве.

У XIX вијеку цркву су поново опустошили Турци, али убрзо је поново обновљена и то настојањем кнеза Милоша Обреновића и његовом материјалном подршком.

Црква је обновљена 1818. године и тада су изграђена и постављена врата на цркви. Иако је много пута рушена и обнављана, црква је успјела да очува своју аутентичност, духовно-историјску и умјетничку вриједност.

Aрхитектура цркве

Прва архитектонска база је једнобродна црква, са куполом и полукружним апсидом зидана од дорађеног базалтног камена. Поред Боген фриза као карактеристике романског утицаја на Немањићки период градитељства, јављају се конзоле које сужавају централни простор, а управо то је једна од специфичности и изузетности ове грађевине.

У другој фази, будући да је купола срушена преко остатака на подкуполном вијенцу се поставља слијепа калота, а са западне стране је дограђена припрата и црква је комплетно живописана. Припрата и црква су малтерисани и бојени жућкасти окерастим тоном, што на први поглед одаје утисак префињености и елеганције.

На оба улаза се налазе дрвена, декорисана врата, која су саграђена у различитим периодима. Својом љепотом и квалитетом израде посебно се издвајају јужна улазна врата, настала највјероватније у XVIII вијеку.

У склопу црквеног комплекса је и звоник, додуше, знатно млађег датума од цркве. Звоник је саграђен у XIX вијеку, а састоји се од малог и великог звона. Оба звона су постављена захваљујући доброчинствима породица које су изгубиле своје најдраже у ратовима за ослобођење Србије.

Фото: Завод за заштиту споменика Крагујевац

Како је црква Св. Арханђела проглашена за културно добро?

Током 1967. и 1968. године обављени су најнужнији конзерваторски радови на цркви, изради тротоара, како би се спријечило продирање воде у њену унутрашњост. Истих година завршена је конзервација живописа.

Године 1969. вршени су конзерваторски радови на архитектури цркве: извршено је препокривање крова цркве са замјеном оштећених ћерамида, као и испитивање простора дворишта јужно од цркве.

Крајем 1977. средствима РЗК СР Србије, обављени су детаљни истраживачки радови на архитектури цркве у Борчу.

Марта 1973. стручна екипа Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу обишла је цркву у Борчу. Циљ ове посјете састојао се у утврђивању стања у коме се споменик налази као и у благовременом утврђивању евентуалних промјена и оштећења до којих је могло доћи у току протеклог зимског периода.

Црква Св. Арханђела категорисана је за културно добро од великог значаја одлуком Скупштине СРС од јула 1983. године.

Једноставне, а истовремено грандиозне архитектуре, црква у Борчу, својом бурном историјом и митовима, представља свједочанство о некадашњој културно-духовној активности Србије.