Пред скоро пуним трибинама хале "Александар Николић", кошаркаши Црвене звезде су у мајсторици АБА лиге побиједили екипу Будућности из Подгорице са 67:60 и тако поново, послије отказивања прошле сезоне, освојили регионално такмичење, као и 2019., када је претходни пут одиграно до краја, а пети пут у клупској историји.

Да би се побиједио велики, снажни ривал, неписано правило каже да ваш најбољи кошаркаш мора да пружи више од очекиваног.

Звезда је имала велики проблем по том питању, јер Џордан Лојд, њен најефикаснији кошгетер, ништа живо није могао да погоди у уводних 20 минута пете утакмице финала, а када је прорадио – доживио је повреду ока. Ипак, успио је да се врати у игру, па иако више није био онолико убојит као у кратком, а импресивном налету, уз изврсну партију Лендрија Нока и Марка Симоновића, црвено-бијели су дошли до титуле.

Али, да је било лако, није. А да је било напето – и те како јесте.

Услед Лојдове почетне ревије промашаја, Звезда је морала да потражи и друга рјешења, а на бековским позицијама се појавио и проблем у виду раних прекршаја стартера Ленгстона Хола, па промашаја Корија Волдена, а онда и Огњена Добрића. Како је Будућност притом била примјетно боља у скоку, у јунака екипе Дејана Радоњића најпре је почео да израста Лендри Ноко.

Он је до полувремена најбоље повезивао конце игре црвено-бијелих, а у нападу је помогао са десет поена, седам скокова и по асистенцијом и освојеном лоптом прије него што је на ред дошао велики предах. А док је он, нетипично за једног центра, имао улогу вође, играло се на махове.

Најприје је водила Будућност, па Звезда одлазила и на +7, али су силни промашаји Лојда (0/6 у прве двије деонице), помагали Подгоричанима да, прије свега преко Кобса, а неријетко и Ивановића, “опстају” у игри.

И, таман када се Лојд “пробудио” почетком треће дионице, убацивши шест поена у низу, приликом покушаја да то увећа на осам – Зоран Николић је, желећи да га блокира, закачио врхом прстију Звездиног кошгетера по оку, па је најбољи овосезонски стријелац црвено-бијелих морао на клупу.

Предност домаћих од 41:34 за тили час се истопила, а Лојд се вратио када је износила 45:41, уз четири минута до краја треће деонице.

Како је важност меча “везала руке” многим актерима, уз обострани шут испод 40% успешности, ушло се у завршницу без нечијег великог вођства, а на радост скоро пуне хале – предност је све време имала њихова омиљена екипа.

За то се Лојд побринуо асистенцијама крајем треће деонице, а после два потпуно “празна” минута на почетку четврте, његов продор донио је домаћину 55:49.

Како је његова екипа муку мучила да нађе рјешење за борбену одбрану црвено-бијелих, у којој се тада нарочито истицао искусни Марко Симоновић, тренер Подгоричана Дејан Милојевић је затражио тајмаут, но спаса више није било. Ноко је господарио рекетом, Симоновић и одбраном и тројком дизао “делије” на ноге, па се у последња три минута ушло уз 61:54 за Радоњићев тим.

А како је на истеку 38. Лазић изнудио прекршај Ивановића у нападу, дотадашња предност дефинитивно је постала непремостива препрека за Будућност када је Лојд погодио тројку за 66:58, од које више опоравка није било. Халом је почело да се ори “Свуда грми поново”, а стих “… Звезда првак поново” – постао је тачан.