Све се одиграло баш као у стиховима… “Срећа је лепа само док се чека, кад од себе само наговештај да…” На своју прву и највећу љубав Десанка Максимовић чекала је дуго и стрпљиво. А онда је она коначно стигла и то у лику лијепог руског емигранта Сергеја Сластикова.

Када је Десанка Максимовић коначно пронашла љубав свог живота већ је била “дјевојка у озбиљним годинама”. Била је позната пјесникиња, професорка у Првој женској гимназији и многи су се питали зашто се већ није удала.

Ипак, она је чекала…

Први мушкарац са којим се пољубила

Много година касније, у једном интервјуу за НИН, Десанка је говорила о томе како је упознала свог супруга, човјека са којим је провела живот и који је био њена прва и највећа љубав. Било је то ‘20-их година 20. вијека…

– Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предавање и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно! Али, сигурно, моја прва љубав и први мушкарац с којим сам се пољубила. Била сам већ зрела девојка. Касније смо се зближили – причала је славна пјесникиња.

Лијепи, скромни руски емигрант Сергеј Сластиков који се бавио глумом и превођењем и повремено писао пјесме био је човјек ког је Десанка чекала. Кажу да је он одмах хтио да ожени пјесникињу, али да га је она у први мах одбила. Јер, као настарија у породици, имала је обавезу да води рачуна о браћи и сестрама.

Сергеј је то разумио.

– Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали свој дом – причала је касније Десанка.

А онда је дошао и тај дан.

Чудо којем се надала

Десанка и Сергеј вјенчали су се у августу 1933. Њој је било 35 година и иако су по свему дјеловали као складан и диван пар, било је и оних који су били изненађени избором пјесникиње - зар тако образована и паметна није могла да нађе бољу прилику од “сиротог руског емигранта”?

Десанка је одговорила у двије реченице.

– Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела – одговарала је Десанка.

Умјела је да каже и да је Сергеј био “чудо којем се надала и љубав о којој је дуго сањала и писала”. Једном када су се срели, њена душа га је препознала.

Скромни муж у сјенци славне супруге

О Сергеју се данас не зна много. Човјек који је читав живот провео у сјенци славне супруге био је задовољан тиме да јој буде подршка и стијена на коју увијек може да се ослони. Познато је да је одбио посао у позоришту у Скопљу јер Десанка није могла да се пресели, а нису жељели да се раздвоје.

Умјесто тога, запослио се у издавачкој кући “Просвета” као преводилац руског језика. Током каријере превео је четрнаест књига, а помало је и писао, углавном поезију за дјецу. Тада се потписивао као Сергеј Сластиков Калужанин.

Пар није имао дјеце, али то им то није сметало. У стану у данашњој Улици Краља Милана у Београду створили су свој мали рај који спољашњи свијет није могао да поремети.

Сергеј Сластиков преминуо је 1976. године. Вољена супруга га је надживјела за скоро двије деценије. Никада се није поново удавала и до краја живота је о њему говорила са љубављу и поштовањем. Када је дошло вријеме да крене за њим, није се осврнула.

Десанка Максимовић умрла је 1993. Данас почива заједно са супругом у њеној вољеној Бранковини. Гроб вјечно заљубљених краси макета руске цркве - вјечно подсјетник на једну велику љубавну причу и бајку коју су обоје за живота исписали.