Данас се навршава десет година од смрти једног од највољенијих поглавара Српске православне цркве, патријарха Павла. Скромност, врлина, доброта и живот по јеванђељу, синоним су за човјека чију су Божју ријеч православни хришћани уважавали и поштовали.

Патријарх Павле остаће упамћен као велики човјек који је свој живот посветио Богу и живио у складу са његовим начелима.

Патријарх Павле није само живио у духу хришћанске цркве, већ је Божју мудрост настојао да приближи свим вјерницима, како ријечима, тако и својим дјелима, која су прави примјер скромног хришћанског живота.

Патријарх Павле преминуо је у сну 15. новемебра 2009. године на Војномедицинској академији, гдје је од 13. новембра 2007. године био на лијечењу. Према сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.

Био је један од патријарха кога су вјерници несебично вољели и цијенили. И то прије свега јер је живио као и народ у чије се име обраћао Богу и молио за њега. Тако су људи често могли да виде патријарха Павла међу народом, како пјешачи или се вози јавним градским превозом.

Важио је за човјека који је устајао веома рано и живио у потпуности према јеванђељу и у складу са оним што је говорио. Осим по духовности, био је познат и као неко ко је био вичан свакодневним, животним стварима, па му тако није било страно да нешто поправи, било да су то ципеле или наочаре. Волио је да кува, што је често радио, али је и шио. Патријарху Павлу ниједан физички посао није био стран, ни тежак.

Био је противник луксуза, није био шкрт, али је био штедљив. Постоји прича о томе како је реаговао када је једном приликом видио више луксузних аутомобила испред Патријаршије, питајућу се чији су. Када је сазнао да су то аутомобили његових владика, патријарх Павле је рекао: “Бог те видио, а чиме би се тек возили да се нису завјетовали на скромност?”

Соба патријарха Павла у Патријаршији била је толико скромна да је подсјећала на монашку ћелију. Постио је током цијеле године на води, рибу је јео веома ријетко, а месо скоро никада.

На мјесту патријарха био је скоро двије деценије, а био је свједок и ратних дешавања на простору некадашње Југославије. Није правио разлику међу људима, често је понављао да смо сви дјеца Божја, осуђивао је свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, ком су народу чињени и којој вјери. Познато је и да је крајем деведесетих година учествовао у неколико протестних шетњи против Слободана Милошевића.

Многе појединости из његовог свјетовног живота добро су познате свим православним вјерницима, али оно чему се увијек враћамо и оно по чему ћемо га памтити јесу његове мудре мисли и изреке.

У спомен на великог патријарха Павла и 10 година од његове смрти, присјетићемо се неких мисли које су обиљежиле његов живот који је посветио молитви за српски народ.

“Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо”.

“Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди”.

“Живот на земљи је пролазан. Ми смо сви на испиту, а награда је на небу. Сат откуцава вријеме, а и добра дјела у том времену”.

“Човјек је јачи мртав него нечовјек жив”.

“Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди”.

“Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде”.

"Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин”.

-Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек - само је једна од многобројних мудрих мисли које је за живота изговорио патријарх Павле.

Сматрао је да сваки човјек у овоземаљском животу са разлогом, да има свој задатак који треба да изврши.

-Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље вријеме, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово вријеме које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке - стоји у бесједи патријарха Павла.

Своје ријечи, а посебно своја дјела, оставио је у аманет српском народу као пут свјетлости којим би требало да иде. Грађани Србије нису остали дужни вољеном патријарху Павлу, па су му у спомен на његов лик и дјело, подигли споменик. Споменик најцијењенијем српском патријарху Павлу постављен је прошле године на платоу испред Цркве Светог Марка у Ташмајданском парку.

Скулптура патријарха Павла у полусједећем положају смјештена је поред шеталишта које води ка цркви, а сваком ко улази у храм или пролази Булеваром краља Александра буди сјећање на сва добра, племенита дјела, али духовност коју је патријарх Павле ширио и којом је зрачио.