Чувена пјесма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, свједочи професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запјевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Како каже овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне, и по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Према његовим ријечима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвјесности.
- На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смијештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо - свједочи Жарко Видовић.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запјевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
Усташе су због пјесме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих двије стотине је на крају рата преживјело тортуру.
Касније је пјесму надоградио Горан Бреговић, а најпознатија је у извођењу "Бијелог дугмета".