Алергије на полене, гриње, животињске длаке и остале алергене из природе, нису препрека за вакцинацију против инфекције коју изазива коронавирус.

То је и разлог зашто се податак о евентуалним алергијама не тражи приликом исказивања интересовања за вакцинацију против ковид-19, које је од јуче у Србији почело на потралу е-Управе, а многе је оставило у недоумици да ли због алергије коју имају уопште смију да се пријаве и приме вакцину.

Епидемиолог др Радмило Петровић каже за Новости да је у овој ситуацији потпуно разумљиво да људи имају различите дилеме и много питања везано за имунизацију.

Он је објаснио и како би вакцинација требало да изгледа корак по корак.

– На самом вакциналном пункту љекар мора да одвоји вријеме за сваког заинтересованог за вакцинацију, прво да му измјери тјелесну температуру, да узме податке да ли има неку акутну или хроничну болест, колико дуго се лијечи, које лијекове пије…Током тог прегледа, који је заправо више информативни разговор, љекар мора да добије информацију да ли је кандидат за вакцинацију алергичан на неку од компоненти вакцине. За сваку вакцину произвођач даје упутство о примјени, индикацијама и контраиндикацијама, које се своде на нетолеранцију на неке од састојака конкретне вакцине. Свако ко је алергичан на неку од компоненти вакцине не смије да је прими.

То, је у протоколима за имунизацију заправо трећа контраиндикација за имунизацију. Прва је било која акутна болест. Да би се вакцинисао човјек мора да буде здрав, или са контролисаним хроничним обољењем.

Контраиндикација за вакцинацију иначе, па и против ковид-19 је свака болест која је нагло настала, у најдрастичнијим примјерима рецимо акутни инфаркт или мождани удар.

Други разлог који је дефинитивно препрека за вакцинацију је повишена тјелесна температура, која углавном настаје због респираторне или неке друге инфекције.

Ако кандидат за вакцину нема акутну болест, нити повишену температуру, провјерава се трећа могућа контраиндикација за вакцинацију, а то су већ поменуте алергије на неки од састојака вакцине.

– Свака вакцина, осим активног агенса односно антигена, садржи стабилизатор и друге кофакторе зависно од типа да ли је жива, мртва или рецимо генетског типа. За сваку вакцину произвођач наводи тачан састав и по томе доктор на вакциналном пункту после разговора са пацијентом и података које је добио даје налог за вакцинацију, или не ако постоји алергија на неку од компоненти – каже он.

Многе, рецимо, интересује да ли смију да се вакцинишу ако су алергични на пеницилин. Одговор је – смију, ако он није један од састојака вакцине.

– У живе вакцине стављају се антибиотици у самом процесу производње да би се спријечило загађивање културе ткива док се размножава вирус. Касније се у технолошком процесу тај антибиотик избацује, али ипак остаје у траговима и зато је важно да се зна који је антибиотик коришћен у производњи конкретне вакцине и да ли је кандидат за имунизацију на њега алергичан – истиче он.

Доктор Петровић каже да посебно треба бити опрезан са онима који су раније имали епизоде аналфактичког шока или Квинкеовог едема, који је често прати аналфактички шок, али се некада појављује и самостално. То је, такође, алергијска манифестација у виду наглог отока грла, ждријела, усана и језика услед које човјек за трен може да се угуши.