Alergije na polene, grinje, životinjske dlake i ostale alergene iz prirode, nisu prepreka za vakcinaciju protiv infekcije koju izaziva koronavirus.

To je i razlog zašto se podatak o eventualnim alergijama ne traži prilikom iskazivanja interesovanja za vakcinaciju protiv kovid-19, koje je od juče u Srbiji počelo na potralu e-Uprave, a mnoge je ostavilo u nedoumici da li zbog alergije koju imaju uopšte smiju da se prijave i prime vakcinu.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže za Novosti da je u ovoj situaciji potpuno razumljivo da ljudi imaju različite dileme i mnogo pitanja vezano za imunizaciju.

On je objasnio i kako bi vakcinacija trebalo da izgleda korak po korak.

– Na samom vakcinalnom punktu ljekar mora da odvoji vrijeme za svakog zainteresovanog za vakcinaciju, prvo da mu izmjeri tjelesnu temperaturu, da uzme podatke da li ima neku akutnu ili hroničnu bolest, koliko dugo se liječi, koje lijekove pije…Tokom tog pregleda, koji je zapravo više informativni razgovor, ljekar mora da dobije informaciju da li je kandidat za vakcinaciju alergičan na neku od komponenti vakcine. Za svaku vakcinu proizvođač daje uputstvo o primjeni, indikacijama i kontraindikacijama, koje se svode na netoleranciju na neke od sastojaka konkretne vakcine. Svako ko je alergičan na neku od komponenti vakcine ne smije da je primi.

To, je u protokolima za imunizaciju zapravo treća kontraindikacija za imunizaciju. Prva je bilo koja akutna bolest. Da bi se vakcinisao čovjek mora da bude zdrav, ili sa kontrolisanim hroničnim oboljenjem.

Kontraindikacija za vakcinaciju inače, pa i protiv kovid-19 je svaka bolest koja je naglo nastala, u najdrastičnijim primjerima recimo akutni infarkt ili moždani udar.

Drugi razlog koji je definitivno prepreka za vakcinaciju je povišena tjelesna temperatura, koja uglavnom nastaje zbog respiratorne ili neke druge infekcije.

Ako kandidat za vakcinu nema akutnu bolest, niti povišenu temperaturu, provjerava se treća moguća kontraindikacija za vakcinaciju, a to su već pomenute alergije na neki od sastojaka vakcine.

– Svaka vakcina, osim aktivnog agensa odnosno antigena, sadrži stabilizator i druge kofaktore zavisno od tipa da li je živa, mrtva ili recimo genetskog tipa. Za svaku vakcinu proizvođač navodi tačan sastav i po tome doktor na vakcinalnom punktu posle razgovora sa pacijentom i podataka koje je dobio daje nalog za vakcinaciju, ili ne ako postoji alergija na neku od komponenti – kaže on.

Mnoge, recimo, interesuje da li smiju da se vakcinišu ako su alergični na penicilin. Odgovor je – smiju, ako on nije jedan od sastojaka vakcine.

– U žive vakcine stavljaju se antibiotici u samom procesu proizvodnje da bi se spriječilo zagađivanje kulture tkiva dok se razmnožava virus. Kasnije se u tehnološkom procesu taj antibiotik izbacuje, ali ipak ostaje u tragovima i zato je važno da se zna koji je antibiotik korišćen u proizvodnji konkretne vakcine i da li je kandidat za imunizaciju na njega alergičan – ističe on.

Doktor Petrović kaže da posebno treba biti oprezan sa onima koji su ranije imali epizode analfaktičkog šoka ili Kvinkeovog edema, koji je često prati analfaktički šok, ali se nekada pojavljuje i samostalno. To je, takođe, alergijska manifestacija u vidu naglog otoka grla, ždrijela, usana i jezika usled koje čovjek za tren može da se uguši.