Након емитовања интервјуа са Борисом Малагурским на сарајевском О каналу, ова медијска кућа и новинар Кенан Ћосић нашли су се под невиђеним притиском разјарене јавности, па чак и покушајем линча.

Разговор са аутором документарног филма „Република Српска: Борба за слободу“ био је новинарски изазов, будући да је овај филм изазвао бројне контроверзне реакције, а власти многих градова, укључујући и Сарајево, забраниле су његово приказивање.

Међутим, тако не мисле острашћени појединци који су упутили бројне увреде и пријетње Ослобођењу, а да, сигурни смо, прије тога никада нису погледали овај филм.

Неки од ужасавајућих коментара на мрежама гласе: „У неком другом времену људе попут Кенана би вјешали на трговима, за примјер“, „Ћосићу, јеси ли се икад возао у гепеку“, „Кенан (Добрица) Ћосић, влашка фаца, влашки пориви“…

Након ових и сличних ставова, од којих многи нису за објаву, него за хапшење њихових аутора, поставља се питање да ли је новинарима, нарочито у главном граду БиХ, забрањено да питају и разговарају о било чему што није у складу са нечијом политиком, стереотипима, пропагандом или чак мржњом?

Ћосић каже да је изненађен бројним пријетњама смрћу, од којих су многе ужасавајуће, а које су он и цијела медијска групација добили путем друштвених мрежа.

– Разлог је интервју са режисером Борисом Малагурским. Пријетње су документоване, даље више него видљиве на мрежама и, наравно, пријављене. Но, вратимо се интервјуу. Филм, због којег сам разговарао са режисером, прво смо погледали, јер је то било неопходно да бисмо уопште разговарали. Вјерујем да је Босна и Херцеговина земља којој највише недостаје разговора, ако хоћете о свим тешким темама – каже Ћосић.

Подсјећа да је Малагурски током интервјуа у више наврата рекао да поштује пресуде суда у Хагу, чак и податак да је екипа филма, на његово инсистирање, отишла у Поточаре и одала почаст убијеним Бошњацима Сребренице и околине у јулу 1995. године.

– У филму се, такође, у кратком дијелу који се дотиче периода агресије на БиХ, више него јасно наводи да је Хашки трибунал пресудио да су српске снаге починиле геноцид у Сребреници. Увјерен сам да Босни и Херцеговини недостаје разговора, а новинари и медији би морали бити иницијатори дијалога. Медијска групација Ослобођење је доказала да је отворена за све саговорнике и теме. У Сарајеву смо, можда треба подсјетити, безброј пута разговарали о филмовима који су тематизовали рат, а који никада нису приказани у Републици Српској нити је ико разговарао с њиховим ауторима, за разлику од Београда гдје су их медији, макар опозициони, позивали за саговорнике и приказивали – рекао је Кенан Ћосић, шеф Супердеска медијске групације Ослобођење.

Борис Малагурски каже да су они који нападају њега, филм и О канал, заправо лјуди који нису филм ни видјели.

– Драго ми је што је прије разговора са мном на ту тему новинар пристао и да погледа филм. Мислим да је врло важно бити упућен у садржај филма прије коментарисања. Они који нападају, заправо нападају једну представу о филму коју су створили поједини медији, невладин сектор, бошњачке организације у дијаспори и екстремисти, који су филм нападали наслијепо. А онда то преносе на новинаре О канала који су се понели крајње професионално према мени и тој теми – каже Малагурски за Српскаинфо.

Како каже, сви који су погледали емисију видјели су да је новинар и водитељ имао критичан став према филму.

– Али, он је у тим критикама говорио као неко ко је филм видио, а не неко ко говори напамет. Он је мене суочио са тим критикама, али ми је и дао прилику да на њих одговорим. И то је оно што би требало да буде улога сваког новинара. Новинар који не жели да поставља питања, да угости оне са којима се можда не слаже, није новинар него популиста. Захвалан сам О каналу који је показао висок степен професионализма. Они показују да је дијалог ипак могућ упркос свим притисцима и пријетњама. Дијалог не смије да страда – закључује Малагурски.

Аутор: Слободан Попадић