Сарајево није жељело да буде мултиетничко, мултиграђанско и мултитериторијално када је 2009. године одлучивало о томе која ће имена убијене дјеце Града Сарајева бити на Спомен-обиљежју.

Они су одлучили да то буду само дјеца која су страдала, убијена на територији опкољеног Сарајева.

И та чињеница, уз друге, да ту нема убијене дјеце са територије ратног Српског Сарајева, утицала је на то да Република Српска, односно Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, организује и спроводе истраживање о дјеци жртвама посљедњег рата.

Нисте жељели бити хуманисти и сву страдалу дјецу некадашњег Града Сарајева, без обзира на разлике у идентитетима , прихватити као равноправне жртве рата, а данас, без аргумената, немате морално право да  тражите од Срба да буду хуманисти.

Предмет (тог) овог истраживања су малољетне особе (старости до 18 година) које су страдале на подручју БиХ и Хрватске у периоду од 1991. до 1995. године, као и малољетна лица страдала након овог периода од посљедица рата.“ (стр.22. „ДЈЕЦА ЖРТВЕ РАТА 1991-1995.“)

Пошли смо од становишта да жртве, посебно овако осјетљива категорија, не смију остати само бројеви или пука статистика, већ је потребно да сваку жртву рехуманизујемо, те да она има име, презиме и све генералијске податке, као и податке о времену, мјесту и начину страдања. (стр.22. „ДЈЕЦА ЖРТВЕ РАТА 1991-1995.“)

Истраживање је урађено аналитичком методом обраде расположиве документације, те по географско хронолошком принципу, затим по врсти страдања.

Предмет истраживања и циљ истраживања  није било утврђивање података на којем су ратишту, односно територији, које су контролисале стране у сукобу, десило страдање и ко су извршиоци ратних злочина, чије су жртве малољетна дјеца, јер су истраживачи јасно нагласили да је поље, подручје, истраживања „на подручју БиХ и Хрватске“, и да их занимају начини страдања и мјеста страдања, за БиХ су то територије пријератних општина, а за Хрватску, Хрватска збирно (без општина).

Према истраживању највеће страдање дјеце евидентирано је на подручју десет сарајевских општина (...смртно страдало 107 дјеце).“  (стр.26. „ДЈЕЦА ЖРТВЕ РАТА 1991-1995.“)

Истраживачима је било познато да је свака од десет Сарајевских општина била је подјељена у рату на подручја која су контролисале власти и војска Републике Босне и Херцеговине и власти и војска Републике Српске, и они су то занемарили и нису истраживали, на примјер ко је (појединац или војна јединица) убио Лукић Марка у Сарајеву или ко је, појединац или војна јединица убио Драгичевић Мирјану у Српском Сарајеву. (Стицајем околности Илијаш није дио данашњег Града Источно Сарајево).

На страни 27. књиге Дјеца жртва рата 1991-1995., у табели су навели да је у општини:

• Сарајево Центар,  погинуло, убијено и нестало 7 дјеце; 
• Сарајево Илиџа, погинуло, убијено и нестало 14 дјеце;
• Сарајево Нови Град, погинуло, убијено и нестало 12 дјеце;
• Сарајево Ново Сарајево, погинуло, убијено и нестало 14 дјеце;
• Сарајево Стари Град, погинуло, убијено и нестало 0 дјеце;
• Сарајево Хаџићи, погинуло, убијено и нестало 8 дјеце;
• Сарајево Илијаш, погинуло, убијено и нестало 17 дјеце;
• Сарајево Пале, погинуло, убијено и нестало 1 дјете;
• Сарајево Трново, погинуло, убијено и нестало 6 дјеце;
• Сарајево Вогочћа, погинуло, убијено и нестало 10 дјеце:
• Сарајево (нису познати општина или датум), погинуло, убијено или нестали 8 дјеце.

Ни уз једно име није наведено ко их је убио, и да ли су у том тренутку били , да поједноставим ради разумјевања, на српској или бошњачкој страни Града, говори се само да су страдали на некој од десет општина Града Сарајева.

Сарајевски медији данас (12.8.2023), без аргумената, пишу:

• Најмање троје дјеце које је Војска Републике Српске убила током опсаде главног бх.града Сарајева, у бх.ентитету Републици Српској су представили као српску дјецу коју је убила Армија Босне и Херцеговине.
• Имена дјеце која су убијена током опсаде Сарајева нашла су се на листи од 107 убијене дјеце у данашњем Источном Сарајеву, који је сачинио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Бања Лук,а су уствари имена дјеце које су у опкољеном Сарајеву усмртила Војска Републике Српске.

Истраживачи су на страни 22. књиге „ДЈЕЦА ЖРТВЕ РАТА 1991-1995.“ нагласили предмет и циљ истраживања и објаснили да им је циљ да на утврде врсте и број страдања дјеце на територији Босне и Херцеговине по општинама.

Нису истрaживали на којој је територији, у смислу ко са њом у рату управља и влада, и која је војна формација утицала на страдање дјеце.

Нигдје у извјештају, књизи се не говори о злочинима над дјецом од стране Војске Републике Српске, а ни о злочинима над дјецом од стране Армије Републике Босне и Херцеговине.

Нигдје у извјештају не постоје подаци који потврђују да су истраживачи податке о страдалој, убијеној дјеци у опкољеном Сарајеву ставили на подручје ратног Српског Сарајева, послије Источног Сарајева, а данас Града Источно Сарајево.

У књизи,  извјештају се не могу наћи подаци који доказују сарајевски пропагандни став да су Срби у извјештају представили дјецу коју су они убили као да су убијени од стране Армије Републике Босне и Херцеговине.

Добронамјерни читалац ако пажљиво погледа  податке о убијеној дјеци (које цитирам из књиге“ДЈЕЦА ЖРТВЕ РАТА 1991-1995.“)  утврдит ће да они не садржавају чињенице који могу бити подлога, база за ставове бошњачког Сарајева које оспоравам.

На стр. 148. пише:

6. Малешевић Мирјана , кчи Душка, рођена 3. августа 1977.године. Смртно је страдала у аугусту 1992. године у мјесту Добриња, општина Нови Град у Сарајеву, сахрањена је на гробљу „Свети Марко“ 27. фебруара 1993.године.

На стр.148. пише:

4. Јосиповић Горан, син Станоја, рођен 29. априла 1981.године у Сарајеву, општина Нови Град. Погинуо је 21. јуна 1992. године у Новом Граду.

На стр. 148. пише:

8. Сокнић Витомир, син Велимира, рођен је 10. фебруара 1975. године у Сарајеву, општина Центар. Погинуо је 18. децембра 1992.године у Сарајеву, општина Нови Град.

На стр.150. пише:

7. Радоња Сњежана, кћи Драгана, рођена 1980.године у Сарајеву, општина Ново Сарајево. Смртно је страдала 18.маја 1992.године у Новом Сарајеву.

На стр.148. пише:

2. Јовановић Дарјан, син Миодрага, рођен 18. октобра 1989.године у Сарајеву, општина Нови Град. Погинуо је 13. јуна 1993. године у Новом Граду.

На стр.144. пише:

7. Ивановић Небојша, син Млађена, рођен 20. јула 1996 године. Погинуо је у мају 1994. године у Сарајеву, општина Центар.

На стр.144. пише:

5. Ковачевић Данијел, син Иве, рођен 5 .децембра 1978.године. Погинуо је 3. октобра 1994. године у Сарајеву, општина Центар.

Пише: Душан Шеховац