У свијету се данас обиљежава Међународни дан матерњег језика, с циљем указивања на значај очувања језичке и културне различитости. Овај датум установио је UNESCO 1999. године, на приједлог Бангладеша.
Дан матерњег језика установљен је у знак сјећања на студенте у Даки, у тадашњем Источном Пакистану (данашњем Бангладешу), који су 21. фебруара 1952. године страдали протестујући јер њихов матерњи језик није био признат као службени.
Према подацима релевантних лингвистичких истраживања, у свијету се говори око 6.000 језика, а процјене указују да би до краја 21. вијека више од половине могло нестати. Сваке двије седмице угаси се по један језик. Стручњаци истичу да је за опстанак језика кључно његово преношење на млађе генерације, институционална подршка, као и присуство у образовном систему и медијима.
Јужнословенској групи језика припадају језици Срба, Словенаца, Хрвата, Црногораца, Бошњака, Бугара и Македонаца, као и старословенски језик. За основу српског стандардног језика узет је штокавски дијалекат, који има два изговора – екавски и ијекавски.
Српски културни реформатор Вук Стефановић Караџић утемељио је савремену српску азбуку, књижевни језик и правопис, обликујући ћирилицу према начелу „један глас – једно слово“. Српска ћирилица има 30 слова, а своје поријекло води из црквенословенске традиције, са даљим коријенима у грчком писму. За разлику од ћирилице, у латиници фонолошки принцип није у потпуности спроведен, па се за поједине гласове користе двословне комбинације.
Међународни дан матерњег језика подсјећа да је језик више од средства комуникације – он је дио културног насљеђа, темељ идентитета и простор сусрета различитости, али и толеранције и разумијевања међу народима.
