Универзитетски професор Вера Ћевриз Нишић изјавила је Срни да језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда, јер његова снага лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима, те упозорила да штетан утицај на савремени српски има помодарство.

Ћевриз Нишић је, поводом Међународног дана матерњег језика, напоменула да српска култура и језик имају дубоке коријене и богату традицију која се развијала кроз вијекове, као и да српски језик има посебан значај у свеколиком културном развоју.

Она је указала да се у модерном друштву језик непрестано мијења и да је то природни процес који одражава друштвене, културне и технолошке промјене.

- Штетан утицај на савремени српски језик има и такозвано помодарство. Овај феномен огледа се у употреби ријечи, израза или стилова говора због тренда или друштвеног утицаја, а не због потребе за прецизном комуникацијом или очувањем језичке норме - појаснила је Ћевриз Нишић.

Према њеним ријечима, помодарство негативно утиче на савремени говор, стварајући обрасце који ремете његову природну чистоту и богатство израза.

- Оно показује колико језик може да буде подложан друштвеним трендовима, али и колико је важно његовати аутентичан и прецизан израз - истакла је Ћевриз Нишић, која је професор на Катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево.

Она је рекла да језик трпи штету због помодарства које води претјераном кориштењу страних ријечи /посебно из енглеског/, затим у кориштењу клишеизираних израза из језика медија и политичког жаргона.

- У савременом друштву, помодарство у језику долази под утицајем медија и глобалних трендова. Млађе генерације нарочито, под утицајем интернет културе, усвајају стране ријечи и изразе како би показале да су у току са трендовима или да би се идентификовале са одређеним друштвеним кругом - нагласила је Ћевриз Нишић.

Тако се, указала је она, често срећу изрази попут "хејтер/хејтовати", "фидбек", "флексовати", "троловати", "скроловати", који потискују домаће ријечи, а њихова претјерана употреба доводи до смањења креативности и разноликости у говору.

- Овакво усвајање неријетко прелази границу функционалне комуникације и постаје симбол друштвеног статуса. Зато је важно учити младе да разумију разлику између трендова и језичких норми, подстичући критичко размишљање о ријечима које користе - нагласила је Ћевриз Нишић.

Она је напоменула да употреба туђица може бити прихватљива када доносе ново значење, али да је важно не заборавити богатство и љепоту матерњег језика.

- Језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда – јер права снага језика лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима - истакла је Ћевриз Нишић.

Она је указала да помодарство у језику није ограничено на младе, иако они најчешће усвајају нове трендове и туђице, већ је присутно и у стручним круговима, јавним говорима и телевизијским емисијама.

- Умјесто да сами свјесно бирају ријечи које им најјасније изражавају мисли, српски говорници често преузимају језичке обрасце да би се уклопили или задивили друге, неријетко користећи туђице, а да немају ни најблажу представу о њиховом истинском значењу - констатовала је Ћевриз Нишић.

Ову појаву, указала је она, најбоље је описао српски писац Милован Данојлић ријечима: "Говор је леп кад може и треба да буде леп; кад мора, он је ругобан; а функционалан је у сваком случају".

Међународни дан матерњег језика се обиљежава сваке године 21. фебруара широм свијета. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика и мултилингвизма. Унеско је успоставио овај дан 1999. и обиљежава се од 2000. године.