“Све књиге на свијету требало би да буду књиге утјехе, толико има несретних на земљи” ријечи су српског пјесника Јована Дучића о књигама, тим чаробницама чије су странице оплемениле свијет и много пута помогле човјеку у невољи пруживши му утјеху и поуку.
Данас се широм свијета обиљежава Свјетски дан књиге и ауторских права. УН-ова организација за образовање, науку и културу УНЕСКО, обиљежава овај дан уз помоћ бројних издавача, књижара и професора с циљем да људе, а нарочито младе подстакне на читање.
Данашњи празник којим се слави књига симболичан је датум у свјетској књижевности јер су на данашњи дан прије 405 година свијет и књижевност напустили Виљем Шекспир и Мигел де Сервантес.
“Изрази своју бол ријечју! Бол која не говори, гуши пуно срце док не пукне” ријечи су енглеског пјесника и драмског писца Виљема Шекспира који је свијету подарио “Ромеа и Јулију”, ванвременску причу о љубави. Подарио нам је Шекспир Ромеа и Јулију који окружени свакодневицом којом влада мржња трагично страдају. Они су млади који се супротстављају старима, тек рођена љубав у њима супротставља се мржњи коју старије генерације настоје да им оставе у аманет. Иако је прошло 405 година од Шекспирове смрти и данас се воде исте борбе, али као што каже Шекспиров Ромео “С љубавним свијетлим крилима сам ли оборио ове зидове, јер камене границе не могу издржати љубав”, љубав је ипак изнад свега.
Живот је удесио онако како само он зна и умије да на исти дан књижевност напусте два великана Шекспир и Сервантес. Шпански приповједач Мигел де Сервантес оставио нам је “Дон Кихота”, која је постала најпревођенија књига послије “Библије”. У Шпанији су на многим мјестима овјековјечени његови непоновљиви јунаци. Овим романом Сервантес је дао оштру критику цркве и инквизиције, али и тадашњег шпанског друштва. Роман жустро критикује подјелу на старе и нове хришћане, обичаје и људске нарави. Поред тога кроз пародију је критиковао витешке и пасторалне романе. У доба у којем је живио Сервантес овакви ставови које је изнио у “Дон Кихоту” могли су да коштају живота и слободе, па је једини начин да их изрази био да их казује кроз уста ментално поремећених књижевних јунака.
На данашњи дан важно је присјетити се и књижевнице Шарлот Бронте која је рођена 21. априла прије 205. година. Ова енглеска књижевница, једна од сестара Бронте, написала је роман “Џејн Ејр”, који је у доба када је изашао представљао радикално дјело јер се темељи на претпоставци да жене имају сложен унутрашњи живот , као и мушкарци, те да нису површна бића чија је главна карактеристика физички изглед и љепота. У књизи је приказан живот Џејн Ејр, од њеног дјетињства па до заљубљености у свог господара. То је важно напоменути, јер се до тада развој личности и идентитета истраживао кроз мушке ликове, јер се у то доба сматрало да жене немају једнаку интелектуалну дубину.
Поред ових писаца чије су годишњице обиљежиле април, треба споменути да се ове године, у фебруару, навршило 180 година од рођења српског пјесника Лазе Костића, те да је Италија обиљежила 700 година од смрти Дантеа Алигијерија.
У књигама је записана историја настанка свијета, њима су забиљежене најљепше љубави и осјећања, њима су стварани преокрети и упућиване критике властима и лошим навикама. Стога нам не преостаје ништа друго него да читамо.
Мисли
Алекса Шантић је стиховима казао: “Волим књигу: књига учи да прихвати братац брата. Волим књигу, јер проклиње издајицу свога јата”, а позната је и мисао Мирослава Крлеже “Кад се пале књиге, онда по правилу пуцају и људске кости”.
