Српска православна црква данас обиљежава Сабор Светог архангела Гаврила, једног од седам великих анђела серафима који су учествовали у стварању свијета.

Иако овај празник није обиљежен црвеним словом у календару СПЦ, има велики значај јер се Свети архангел Гаврило поштује као благовјесник који је најављивао најважније догађаје у историји хришћанства.

Архангел Гаврило је једна од бестјелесних небеских сила и један од седморице серафима најближих Божијем пријестолу. Према хришћанском предању, учествовао је у Божијем стварању свијета и борби против палих анђела, предвођених самим злом, Сатаном.

Свједочанство о почетку настајања Божије творевине, архангел Гаврило пренио је пророку Мојсију, којем се јавио у пустињи и поучио га како да напише Књигу постања.

Поштује се као анђео благих и радосних вијести. Најавио је Захарији рођење Светог Јована Крститеља, Јоакиму и Ани рођење Пресвете Богородице, а затим и Пресветој Богородици Марији са вијешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода - Господа Исуса Христа.

Најрадоснија вијест у хришћанству коју је јавио јесте вијест о Васкрсењу Христовом, због чега се често приказује како сједи на гробном камену и показује на празан Христов гроб.

Лик Светог архангела Гаврила најчешће слика са Пресветом Богородицом, која прима Благовијест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају током литургије.

Једна од најпознатијих представа Светог архангела Гаврила је фреска Бијели анђео из средњовјековног Манастира Милешева, која се убраја међу најљепше и најбоље очуване фреске.

У народу је овај празник познат и као љетни Аранђеловдан, а оним који поштују вјеру тог дана забрањен скоро сваки рад.

Уз архангела Михаила, Гаврило је предводник небеске војске, а међу седам арханђела убрајају се још Рафаил, Уриел, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.

Сабор Светог архангела Гаврила празнује се и 8. априла, када СПЦ обиљежава његова јављања кроз историју људског спасења.