Српска православна црква /СПЦ/ сутра ће обиљежити празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља.

Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обележавају православни хришћани и Српска православна црква, која овај празник убраја међу крсне славе.

У хришћанском свијету овај дан обиљежава се у знак сјећања на освећење цркве коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Вјерници се сјећају страдања Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, одсјечена глава и на тањиру донесена пред његову пасторку Салому, која је својим плесом задивила Ирода.

Свети Јован познат је као Крститељ јер је у ријеци Јордан крстио Исуса Христа, препознавши у њему Сина Божијег.

У хришћанској традицији сматра се посљљедњим великим пророком, а назива се и Претеча јер је својом проповеди најављивао долазак Христа и припремао народ за његову појаву.

Живот Светог Јована остао је упамћен као примјер чврсте вјере, храбрости, поштења и непоколебљивости у говорењу истине. Управо због тога је и страдао, јер је јавно је осуђивао неморал цара Ирода Антипе, који је живео са Иродијадом, женом свог брата и мајком Саломе.

Током прославе Иродовог рођендана, Салома је својим плесом одушевила Ирода, који јој је заузврат понудио да испуни било коју њену жељу. По наговору мајке Иродијаде, Салома је затражила главу Светог Јована Крститеља.

Иродијада је потом наредила да се Светом Јовану одруби глава и да се одвојено од тијела сахрани, страхујући да би светац могао да васкрсне.

Вјерници овај дан проводе у молитви и строгом посту, уздржавајући се од мрсне хране и посвећујући празник сећању на страдање Светог Јована.

Свети Јован Крститељ прославља се и 20. јануара, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у знак сећања и поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.