Српска православна црква /СПЦ/ слави данас Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, једног од првих ученика Исуса Христа који је уз њега остао до распећа.
Свети Јован Богослов рођен је побожној рибарској породицина Галилејском језеру. Јован је био и син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике, апостоле.
За Јована Богослова се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Пресветом Богородицом остао под крстом распетог Господа, гдје је обећао да ће чувати Богомајку и служити је све до њеног успенија.
И овај апостол за земаљског живота био је прогањан, понижаван и мучен. Он је једно вријеме провео у прогонству на острву Патмос, гдје је написао Јеванђеље и Откровење. По доласку на престо цара Нерве, апостол Јован био је ослобођен и вратио се у Ефес, гдје је наставио да преводи незнабожце у хришћанство.
Апосотол Јован је, према предању, имао више од сто година када је са својим ученицима изашао из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је легао у гроб и ученици су га сахранили.
Вјерници су касније отворили Јованов гроб, али тијело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и љековит и тим прахом народ је лијечио многе болести.
Свети Јован Богослов је празник који је у црквеном календару обиљежен црним словом. Осим данас, 21. маја, овог светитеља вјерници се молитвено сјећају и 9. октобра, што је дан његовог упокојења.
