Свети Власије, у Дубровник познат као Свети Влахо, био је епископ Севастије крајем 3. и почетком 4. вијека. Рођен у области Кападокија, од најранијег дјетињства одликовао се побожношћу, кротошћу и дубоком вјером.

Због својих врлина изабран је за епископа Севастије, гдје је постао духовни ослонац и свјетлост хришћанима у времену незнабоштва. Током жестоких гоњења вјерних, храбрио је своју паству и посјећивао утамничене мученике, међу којима је био и Свети Јевстратије.

Када је Севастија остала без хришћана, јер су многи пострадали или избјегли, Власије се повукао на планину Аргеос и настанио у пећини. По предању, дивље звјери су му прилазиле мирно, препознајући у њему Божијег човјека.

Ипак, прогонитељи су га пронашли и извели на суд. На путу ка страдању учинио је два велика чуда: исцјелио је дјечака коме је кост застала у грлу и молитвом вратио удовици прасе које јој је вук однио. Упркос тешким мучењима, остао је непоколебљив у вјери, а својом постојаношћу привео је многе незнабошце Христу.

Заједно са њим страдало је седам жена и двоје дјеце. Оне су прве посјечене, а потом је и Свети Власије, са дјецом, примио мученичку смрт 316. године.

Српска православна црква прославља га 11. фебруара по старом, односно 24. фебруара по новом календару.