Све православне цркве данас обиљежавају Велику сриједу која један од најзначајнијих дана у Недјељи страдања пред Васкрс, када је јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.
У Четворојеванђељу је записано да је вијест о васкрсењу Лазаревом „озлобила првосвештенике“ који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.
Велика сриједа је стога и дан строгог поста за православне вјернике, а они који поштују канон Цркве посте у сриједу и петак током цијеле године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.
На Велику сриједу Црква се молитвено присјећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога.
Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
У личности покајане жене блуднице видимо примјер велике покајне љубави.
Сва четири еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоцjеним миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење.
Свакако да овој покајање жене блуднице није било одједном и није се догодило случајно, она је прошла кроз унутрашњу припрему и обасјана Спаситељевом силом, омрзнула своја гнусна и греховна дјела и док је Господ вечерао у дому Симона губавога она се дјелатно покајала за сва своја учињена сагрешења која су помрачивала њену душу.
На Велику сриједу престаје се са служењем Пређеосвећене литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.
Према предању, Исус је на Лазареву суботу у Витанији дигао из мртвих Лазара Четвородневног, починивши посљедње чудо пред Недељу страдања, смрт и Васкресење.
Исус Христос је наредног дана, на Цвијети, ушао у Јерусалим свечано и јавно обзнанивши своју вјеру, свјестан страдања које му предстоји.
У току Страдалне недјеље у православним храмовима се обиљежавају и Велики четвртак, успомена на Посљедњу или Тајну вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика субота, дани Христовог распећа и смрти.
Круна празновања је Васкрс, који се ове године обиљежава 5. маја.
Православни Васкрс се слави увијек послије пролећне равнодневнице и то у прву недјељу пуног мјесеца послије јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара – Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.
