Православни вјерници данас обиљежавају Велики четвртак, дан посвећен сјећању на Тајну, односно Посљедњу вечеру Исус Христа и његових ученика.
Према библијском предању, Велики четвртак представља један од најзначајнијих дана у животу Христа и његових апостола, јер уједно означава и посљедњи дан његове слободе прије страдања.
Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недјеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и, подијеливши га апостолима, рекао: „Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова“.
Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха“.
Христове ријечи понављају се на Велики четвртак на литургијама прије причешћа вјерника, по узору на прво причешће Христа и његових апостола, подсјећа Срна.
Богослужења на Велики четвртак
Празник је један од дана одређених за причешће вјерника, који су поштујући православни канон, „постили на води“ најмање пет посљедњих дана.
На литургијама се вјерници причешћују хљебом или нафором - тијелом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода, а народ вјерује да и највећим грешницим гријеси бивају опроштени.
Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
Народ вјерује да и највећим грешницима, који се причесте на Велики четвртак, гријеси бивају опроштени.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Послије литургије дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Фарбање јаја и обичаји у народу
У појединим крајевима, посебно на Косову и Метохији, јаја се фарбају већ на Велики четвртак. Прво офарбано јаје назива се чуваркућа (у неким крајевима страшник), а према народном предању штити дом од болести, урока и временских непогода.
Код неких православних народа управо на овај дан мијеси се и посебан васкршњи колач, док се у другим крајевима фарбање јаја оставља за Велики петак.
Народна вјеровања и забране
Према народном обичају, на Велики четвртак забрањени су радови у пољу, осим сијања лубенице. Вјеровало се да ће лубенице посијане на овај дан дати богат род.
Постоји и обичај да жене одлазе на ријеку, пале свијеће, причвршћују их за мале даске и пуштају низ воду. Овај ритуал посвећен је душама преминулих.
У појединим крајевима раније су се обављале и обредне радње око стоке, како би била здрава и напредна током године.
Некада је постојао обичај да земљорадници тог дана не раде у пољу, већ одлазе у њиву запрежним колима, са стоком, и окупљају се у тишини, без весеља.
Овај празник се повезује и са темељним чишћењем дома: све површине се бришу и перу.
Посебна пажња се посвећује води, јер се вјеровало да купање на Велики четвртак привлачи здравље и љепоту. Сви укућани, посебно дјеца, тада се купају, док се вода ритуално "прочишћава" убацивањем сребрног новчића.
