Не бих се сложила са песимистима који сматрају да се наш народ одрекао светосавског пута. Има у нашем народу једна изрека која илуструје наду у то да се коријен не може затријети и која каже: „Гдје је врело, ту ће и капати".

Тако и ми можемо да видимо како се међу младима поново рађа слободарски дух њихових предака и вјера православна која лежи у основи завјета Светог Саве. То је тај дубоки и живи коријен наш који се не може тако лако ишчупати, каже за портал Бањалука уживо једна од најпопуларнијих вокалних солисткиња Даница Црногорчевић, млада, аутентична пјевачица етно и духовне музике која плијени анђеоским гласом, али и и божијим печатом који носи, увијек окренута традиционалним вриједностима.

Њена најновија пјесма „За живот Српске" коју је спремила са супругом свештеником Иваном, била је непосредан повод за овај разговор.

БАЊАЛУКА УЖИВО:  Ви сте чест гост Бањалуке и Републике Српске на радост многих поклоника Ваше музике. Зашто волите Бањалуку и Републику Српску?

ДАНИЦА: Помаже Бог свим драгим читаоцима. Богу хвала да је тако, јер са великим задовољством и радошћу у срцу увијек долазим у Републику Српску и увијек изнова се обрадујем када видим колико су људи слични нама у Црној Гори, па се и не осјећам као да сам гост него управо као да сам дошла у своје јер то и јесте тако. Највише волим Републику Српску јер се тамо осјећа јединство нашег народа, а највише се може осјетити јачина несаломивог духа који већ деценијама страда, а из тог страдања излазе само јачи.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Какве Вас успомене вежу за Бањалуку?

ДАНИЦА: Прије свега ме највише вежу људи, наши добри пријатељи, и наравно напослијетку лијепи догађаји, бројни концерти и наступи, Храм Христа Спаситеља гдје се увијек изнова изненадим када видим колико има побожне омладине у цркви. Бањалука је град који је јако развијен и који одише културом.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Крајем августа добили сте четврто дијете. Рођење Вашег сина Саве  снажно је одјекнуло у јавности која вам је пружала молитвену поруку. С обзиром на име српског светитеља које сте дали сину, да ли смо као народ на светосавском путу?

ДАНИЦА: Наш народ је кроз своју историју прошао тешка искушења. Ипак су најтежа била она у 20. вијеку  када је безбожништво донијело одрицање од традиционалних вриједности на којима је настао наш народ.

Ипак. Не бих се сложила са песимистима који сматрају да се наш народ одрекао светосавског пута. Има у нашем народу једна изрека која илуструје наду у то да се коријен не може затријети и која каже : „Гдје је врело, ту ће и капати". Тако и ми можемо да видимо како се међу младима поново рађа слободарски дух њихових предака и вјера православна која лежи у основи завјета Светог Саве. То је тај дубоки и живи коријен наш који се не може тако лако ишчупати, наши гени који нам не дају да будемо робови и изроди.

Трудећи се да дођем до што више наших сународника са поруком очувања континуитета нашег народног бића, могу да посвједочим колико је оно живо и како мало треба да се пробуди искра слободе и части. Зато с чврстом надом и с поносом на наш народ гледам у будућност.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Са супругом Иваном, свештеником спремили сте свјетовну химну посвећену Дану Републике Српске под називом „За живот Српске". По чему је специфична та пјесма и када је планирана премијера?

ДАНИЦА: Већ дуго та пјесма чека да крене у реализацију. Заиста смо жељели да направимо нешто за Републику Српску. Прво је то била пјесма „Рано моја" посвећена свим жртвама страдалим у Јасеновцу, а затим ова нова „За живот Српске" чија ће премијера ако Бог да бити 9. јануара 2024. године када се и прославља Дан Републике Српске.

Заправо, то је комплетно дјело мог супруга, и текст и мелодија, као и сама идеја пројекта. Моја маленкост је отпјевала, Јелена Алексић уобличила пратеће вокале. Аранжман је радио Јоца Савић, а на наше велико задовољство у том пројекту ће учествовати најбољи хор на нашим просторима, хор „Србадија" из Бијељине који већ има запажене успјехе.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Пјесма „Весели се српски роде" коју изводите постала је незванично химна литија за одбрану православних светиња у Црној Гори. Како сте успјели да пронађите нови израз евергриновима?

ДАНИЦА: Често добијам питања о инспирацији за ову пјесму, која је стекла тако велику популарност.

Пјесма је настала спонтано као тренутак инспирације мог супруга Ивана и мене, када су његови стихови и мелодија нашли одраза и израза у мојој умјетничкој визији и креативности. То што је пјесма настала спонтано, не значи да није имала дубоку основу – она је заправо рођена из душе, из љубави према нашем народу, а можемо слободно рећи и оним Његошевим ријечима „из главе је цијела народа". Њена популарност је доказ тога. Оно што се рађа из љубави долази до срца људи, оно што ниче из душе одјекује до вјечности, а то што је пјева свако ко носи име српско, а и они који то нису, показатељ је да је она одраз народног бића.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Да ли је то дио Вашег умјетничког пута на који сте највише поносни?

ДАНИЦА: И те како наравно! Велико је то када чујеш да нека твоја пјесма заживи толико у народу, али морамо признати и супруг и ја, да заиста се не осјећамо нешто узвишено јер смо ето ми творци те пјесме, првенствено све до тренутка док пјесма није изашла у јавност. Тог тренутка та пјесма више није наша својина него својина нашег народа и свих оних који у њој виде и осјећају слободу духа.

Можда управо због тога је и толико пронашла велики број слушатеља и покренула један нови талас стварања сличне музике и сличних пјесама након ње. Дакле, сама пјесма има веома дубље значење него на први поглед.

БАЊАЛУКА УЖИВО: Колико на Вас као умјетника утичу друштвени догађаји и све оно што се дешава у Вашем окружењу?

Перспектива са које долази моје умјетничко стваралаштво је много шира од онога што бисмо назвали садашњим тренутком, јер се трудим да се напајам дивном народном традицијом која своје постојање вуче из претходних вијекова, а истовремено да умјетничку поруку коју шаљем, ослоњену на савремени језик комуникације пренесем не само на актуелни тренутак, него са надом да се одјек те поруке чује и у данима који долазе.

ДАНИЦА: Дакле, мој рад је покушај повезивања прошлости и будућности, градњом континуитета заснованог на интерној судбини нашег народа кроз вријеме. У том смислу и посматрам изазове садашњег тренутка, не као појединачне проблеме или изоловане задатке једне генерације, него као што је завјетна борба за опстанак и очување саме народне суштине, коју неокрњену предајемо нашим потомцима.

Разговарала: Неда Симић Жерајић