Дарку Несторовићу била су потребна само четири и по мјесеца да дође до првог трофеја у Јордану. Фудбалски тренер из Републике Српске 19. марта преузео је кормило Ал Вехдата из Амана и стигао до Суперкупа Јордана. У интервју за “Глас Српске” открио је детаље доласка трофеја, како је дошао у Јордан, начин рада у клубу, као и то како је прихваћен у земљи гдје је фудбал некада био егзотичан.

- Не волим да се хвалим, а ни по божијим законима није лијепо много се хвалити, али изгледа да је добар глас далеко стигао. Ово ми је четврта година у арапском свијету и дошао сам овдје након три сезоне проведене у Кувајту гдје сам водио Ал Араби (два наврата) и Казму. За сада је више него добро, цијеним људе, поштују и они мене тако да нема притужби - изјавио је Несторовић на почетку разговора.

ГЛАС: Освајању трофеја претходила су два добра резултата. Како је то изгледало из Вашег угла?

НЕСТОРОВИЋ: Почели смо припреме у марту и одиграли јак турнир у Палестини и Рамали, који смо освојили. На њему су играла по два тима из Јордана и Палестине Ал Хилал и Џабармукабер, који смо добили у финалу. То је био велики подстрек за даљи рад и одмах смо почели да играмо Шилд куп, који игра 11 екипа из јорданске Суперлиге и највише подсјећа на лига купове који се играју широм Европе. Стигли смо до другог мјеста, што је за нас био добар резултат, јер је екипа била драстично промијењена када сам стигао у односу на ону која је завршила прошлу сезону. Остала су само два играча и сви млади па смо правили тим у ходу. Суперкуп смо дочекали спремни и славили смо против нашег највећег ривала Ал Фајсала. То је велики успјех за све нас док су и навијачи били одушевљени.

ГЛАС: Како је дошло до сарадње са екипом из Јордана? Ипак је егзотична земља у питању.

НЕСТОРОВИЋ: Направио сам значајно име у арапским земљама након рада у Кувајту, а поред понуде из Јордана имао сам понуде из Бахреина, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата... Изабрао сам Ал Вехдат зато што је велики клуб, један од највећих на овим просторима и сматрам да нисам погријешио.

ГЛАС: Како се споразумијевате са играчима и људима у клубу?

НЕСТОРОВИЋ: Говорим енглески као и велика већина људи са којима сарађујем баш као и већина играча. Са онима који не познају језик споразумијевам се уз помоћ преводиоца, али њих је много мање.

ГЛАС: Како Вас је публика дочекала, односно како доживљава клубове и играче?

НЕСТОРОВИЋ: Гдје год сам радио имао сам позитивне коментаре, али послије утакмице Суперкупа било је нешто посебно. Када ти цијели стадион скандира име, значи да си урадио нешто добро и велико, а осјећај је заиста лијеп. То сам доживио у Арабију и сада исто у Вехдату. Навијачи су ме заиста лијепо прихватили и веома су привржени клубу. Мислим да управо највећи број навијача у Јордану подржава Ал Вехдат. Воле и цијене када неко ради добар посао и хвала им на томе.

ГЛАС: Какав је квалитет фудбала у Јордану?

НЕСТОРОВИЋ: Оно што краси арапске земље је екстремна брзина играча па се игра брзо и доста квалитетно. Све државе арапског свијета улажу много новца у фудбал и доводе европске тренере. Највише профитирају Португалци и Бразилци, мада нису оставили посебан утисак или направили нешто велико. Увијек истичем да имају само лијепе пасоше па је њихова прођа велика. Сви сматрају да су они добри тренери или играчи. Није било лако пробити се на ово тржиште. Људима који нису пуно у фудбалу или спорту уопште тај пасош много значи па зато они много боље пролазе, углавном без основе.

ГЛАС: По чему се разликује фудбал у Јордану у односу на БиХ и Србију?

НЕСТОРОВИЋ: Код нас се ништа не цијени. Може човјек да направи много добрих резултата, али то ништа неће бити признато док се то овдје цијени. У арапским земљама кад направиш нешто они то много поштују. Овдје није све у комбинацијама и везама, као на нашим просторима и зато смо ту гдје смо и зато ћемо ту остати. Код нас се не гледа квалитет, он је у другом плану, док у иностранству цијене рад и знање. Или знаш или не знаш. Нема комбинација.

ГЛАС: Какве су временске прилике за рад? Да ли је могуће тренирати због великих врућина?

НЕСТОРОВИЋ: У Кувајту сам радио на 57 степени, док овдје не прелази 35 и много је угодније у Јордану. Они су навикли, а мени је требало времена да се навикнем. Много је лакше у Јордану и слично је као код нас.

ГЛАС: Има ли назнака да ће клубови у Јордану урадити нешто попут Саудијске Арабије, чији клубови немилице троше десетине милиона на довођење звијезда из Европе?

НЕСТОРОВИЋ: Неће радити као Арабија, јер немају толико финансија. Врло је тешко очекивати да нека друга земља то уради, јер су клубови из Суперлиге Саудијске Арабије екстремно богати, што скоро нико не може да испрати. Ипак друга лига Арабије није ни приближно на том нивоу. Слободно могу да кажем да је стање мало боље него код нас, исто као и услови. Истина има много странаца, што добрих, што слабијих.

ГЛАС: Прошле сезоне била су дозвољена три странца у екипи. Каква је ситуација сада?

НЕСТОРОВИЋ: Било је ограничено на три, док од ове године могу бити четворица. Бернард Хенри Думбија играо је за Араби када сам био тренер тог клуба и био је најбољи стријелац кувајтске лиге па сам га довео у Ал Вехдат. Ту је још Анголац Марио Мануел де Оливеира, познатији под надимком Ито, као и сиријски репрезентативац Калид Кардагли. Тражимо још једно појачање и у неким смо преговорима.

ГЛАС: Како живи народ Јордана?

НЕСТОРОВИЋ: Народ је добар, гостопримљив и коректан. Живи се нормално, чини ми се много боље него што ми живимо. Видим да је народ баш задовољан и да живи пуним плућима. Инфраструктура је добра, улаже се у фудбал и репрезентацију.

ГЛАС: Колико су Јорданци талентовани за фудбал?

НЕСТОРОВИЋ: Много. Млађи играчи су талентованији и претежно одлазе у Катар, УАЕ и Саудијску Арабију, гдје су много веће паре и тамо настављају каријере. Највише их одлази у велике клубове Саудијске Арабије, гдје игра много играча из репрезентације.

Породица

ГЛАС: Колико породица има разумијевања за Ваш посао?

НЕСТОРОВИЋ: Тешко је кад сам раздвојен од својих, али такав је тренерски посао па супруга и дјеца имају разумијевања. Занимљиво је да у Јордану у потпуности не раде вибер и воцап путем којих не се не може разговарати, већ се само могу слати поруке. Ипак пронашао сам једну апликацију која ради како треба па се чујем са својима. Очекујем их кроз који дан да дођу код мене на одмор.

Голгота

ГЛАС: Припремни турнир испунио је неке Ваше личне жеље.

НЕСТОРОВИЋ: Био сам у Јерусалиму и посјетио мјесто Христовог рођења у Витлејему као и мјесто страдања. Био сам у цркви на Голготи, гдје је Христос разапет и помолио се на камену гдје је био спуштен и помазан као и мјесто гдје је васкрсао. То је нешто што нисам могао ни да сањам да ћу видјети, али ми је Бог испунио жељу. То ме максимално одушевило и показало се да ништа није случајно.

Историјат клуба

Ал Вехдат је основан 1956. године и игра на стадиону “Краљ Абдулах Други” у главном граду Оману. Шампион Јордана био је 17 пута, посљедњи пут 2020. године, док је Куп државе освајао 11 пута, Шилд куп десет пута, а Суперкуп 15 пута. Према процјени има четири милиона навијача, највећи ривал му је Ал Фајсал, који има 35 титула.

Пише: Милан Зубовић