Чувени чика Ђорђе Михаиловић, чувар и водич кроз српско војничко гробље Зејтинлик јуче је напунио 94 године.  Он је као и његов отац Ђура и деда Сава, посветио цијели свој живот историји и чувању сјећања на преко 8000 настрадалих српских војника.

Чика Ђорђе пуних 60 година на посебан и особен начин дочекује и испраћа потомке српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом свјетском рату. Стихови и биране ријечи изговора на мјесту гдје почива 8.000 ратника и хероја, који су заустављени у јуришу за слободу за којом су жудили. Сваког јутра подиже српску заставу над уснулим војничким пуковима и то тако, како сам каже, као да су живи. За њега је велика част да служи на овом за њега светом мјесту, гдје су испод сваке стопе, кости палих јунака.

Сви који су имали прилику да их дочека чувени чика Ђорђе врло добро су запамтили његове испричане приче и стихове које им је рецитовао. Помагао је свакоме у тражењу својих потомака и са великим поштовањем причао о њиховим подвизима и жељеној слободи. Када би неко заплакао, поручио би да се мане суза, јер оне нису за такве јунаке.

Поријеклом је из Грбаља у данашњој Црној Гори. Његов деда солунски добровољац Сава Михаиловић је своје завичајно Јадранско море замијенио Егејским 1926. године када га је краљ Александар I Карађорђевић именовао на чело државне комисије за прикупљање посмртних остатака наших изгинулих ратника раштрканих по преко 250 мањих војничких гробаља на широком простору Солунског фронта.

Сава је, по завршетку изградње импозантног војничког гробља на Зејтинлику 1936. године остао његов чувар. Њега је наслиједио син Ђура, а њих двојицу унук и син Ђорђе Михаиловић. Чика Ђорђе је изразио жељу да једног дана и он почива на овом светом српском гробљу гдје су сахрањени и његов отац и деда заједно са осталим српским јунацима.

Врло тешко му је пало када је због болести морао да напусти стару кућу на гробљу, гдје се родио. Преселио се у стан стотину метара удаљеног од гробља. Због болести, морао је да носи боце са кисеоником. Ујутру, чим би се пробудио, отварао је врата на тераси, гледао у гробље и већ око пет ујутру би се низ улицу спуштао на Српско војничко гробље. Повијен, уз помоћ штапа, отварао би капију, подигао заставу, отворио маузолеј и спреман чекао потомке ратнике да им исприча о њиховој славној прошлости.

Одликован је Орденом српске заставе другог степена 2014. године, а годину дана раније о њему је снимљен документарни филм „Посљедњи чувар“, а пјесму „Маршира сву ноћ“ Раша Перић је посветио управо чувару Зејтинлика, чика Ђорђу Михаиловићу.

Ђорђе је у својој деведесетој години, на дан обилежавања сто година од пробоја Солунског фронта, одбио да сједне на столицу, усљед јаког сунца.

„Ово је дан и мјесто кад сви треба да стојимо“, био је категоричан.