Слање сиријских избјеглица у земљу поријекла могло би да има негативне ефекте на њемачку економију, у којој преовладава недостатак радне снаге, наводи се у анализи Њемачког економског института.

Око 80.000 Сиријаца запослено је у такозваним дефицитарним занимањима као што су техничари аутомобилске индустрије, љекари, зубари и на пословима у секторима гријања и климатизације.

У сектору аутомобилског инжењеринга, више од 4.000 Сиријаца раде као техничари у области у којој готово седам од 10 позиција не може бити попуњено квалификованим стручњацима, наводи Њемачки економски институт.

У Њемачкој је запослено око 5.300 сиријских љекара, чији би одлазак погоршао недостатак обучених медицинских радника, наводи се у студији.

У стоматологији, према статистици, има око 2.470 запослених држављана Сирије, док око 2.260 обавља послове бриге о дјеци и образовања, а 2.160 ради у здравству и пружању његе.

Као грађевински електричари ради 2.100 Сиријаца, а на пословима у вези са санитаријама, гријањем и климатизацијом 1.570.